Latest Entries »


 

Shvatio sam na kraju da volim neostvareni potencijal u tebi.
Nisam mogao očekivati da budeš ono što nisi a mogla bi biti,
a suviše sam te voleo da bih pristao na ono što jesi i što ćeš ostati.
Nisam mogao pomiriti te suprotnosti u tebi koje su se isprečile između tebe i nas, niti sam mogao pothraniti strpljenje u sebi koje bi premostilo nastajući jaz između mene i nas.

I nisam imao dovoljno snage da voleći i nadajući se onom potencijalnom podnosim i prepustim se tom neostvarenom.

EPILOG

Izgleda da je čehovljevski okačen Puškin o zid svih naših nesporazuma, ali problem je što ćemo se uvek na kraju drame pre uhvatiti za simboliku njegovog prezimena i njom se pogubiti, nego što ćemo pročitati poruku koja stoji i njom se voleti.
Zajedno smo se nemali, bolje nije moglo… 
Tražili smo razloge i reči da nas otuđe i razdvoje. 
Sad ćutimo svako svoje, za oboje.

12743626_969188036488994_1425502417861120881_n


S velikim zadovoljstvom obaveštavam sve ravnodušne da je moja nenapisana priča, koju sam zaboravio da pošaljem na konkurs renomiranog udruženja književnika „Svi smo ponekad pisci, a neki i češće“, osvojila prvu nagr(a)du u žestokoj konkurenciji.
Priča će se naći u mojoj najnovijoj prvoj zbirci priča, koja nije u pripremi na razočarenje nezainteresovanih izdavača, i čiji je prvi tiraž već planuo. 
Do tada, zbog velike ravnodušnosti mojih malobrojnih pratilaca ovim putem priču prenosim u celosti:
PRIČAM TI PRIČU O PRIČI KOJU NISAM NAPISAO


https://www.gledalica.com/sa-prevodom/take-my-eyes-2003-video_ad0892d46.html


 

Kad sam mali de-čak bio
Osmehom mi je utro svako jutro
Žurio sam da postanem čovek
Nisam tada ni slutio
Da ću stasati za ovaj zlovek

A kad za-u-vek odem bestraga
Biću velik kao Duško što je bio
Možda bih mogao od ovoga i više 
Ali on se za života izborio
Da živi od onoga što piše

Dok ja od ovoga što živim
Ne stižem više da pišem
I čak štaviše: u biti
Za to samo sebe krivim
Na k-raju to će me i ubiti.
*******
P.S.
A do tada: tako je malo ljubavi među ljudima da oni koji bi mogli da me vole ne bi trebalo ništa drugo da rade.

xxx


Fridrih niče a ja venem
Viktor je genijalan a ja i go
Nisam baš ko Bernard i Irvin 
Al’ je sa mnom uvek neki šo’


Ne, nije od tebe ostao samo ožiljak, ostavila si mnogo dublje tragove: one od mene, koji vode putevima večnog traženja; i one u meni, u kojima si trauma u kostima koja peče i seva do srži na svaku promenu raspoloženja.

ČASOVNI_ČAR


Ne, nije mi sat stao onog trenutka kad sam te ugledao, već mi je čitav pre-ostali život stao u taj čas i traje do danas…


Kad uganete nogu pa ne možete da se oslonite na stop-alo jer vas tako prsti bole kao da trule i raspadaju se, a vi poskakujući i ćopajući shvatite da vas više nego noga boli jedno nedostajanje…
E tad shvatiš da više tišti i razara ono što nemaš od onog što imaš i da je u životu uvek teže od toga što nemaš (sa)čime, to što nemaš sa kime.

ŠUMA MOGA UMA


Najesen šume su nalik na mene
Preko noći listom oćelave
Samo list opadne
I ne budu zimi zelene

27073194_1761452900595833_4978854701811853760_n

O PA-HULJAMA


Gledam sneg i razmišljam zašto jedinku privlači rulja…
Valjda zato što u lavini koja uništava nijedna pahulja ne misli za sebe da je hulja.