Ja idem obasjanim putem, zdrav sam, miran i osećam kao slast
i raskoš vreme koje prolazi – drugi leže sad u bedi, u bolovima pod
torturom nepomičnih sati. Ja imam krov nad glavom i prostrt sto na
kome pretiče – toliki žive željni svega, bez ljubavi, bez cilja i strepe
od večera koje je za njih samoća, studen i užas.

I. Andrić ‘Znakovi pored puta’

 

Sanjao je, ili se sećao zatvorenih očiju. Vatra je pucketala u peći, plameni jezičci su se gibali iza vatro-stalnog stakla kao orijentalne plesačice. U mašti zatutnja voz, kompozicija za pištaljku, lokomotivu i vagone – pokretne slike. Znao je da njegova bajka ima naličje. Ležeći zagrljeni, obraz uz obraz, iz njegovog u njeno oko prelila se suza

Gledaš beskućnika sklupčanog na klupi, prekrivenog novinama. Mraz se naslućuje. Grčevito privija uz sebe slike vladalaca, biznismena, zabavljača, sportista – jedne bedne manjine koja je oduzela dostojanstvo celom čovečanstvu. Podelilo ga na njih koji imaju sve, i na nas koji manje ili više dobro prikrivamo da nemamo ništa. On više nema šta da krije. Klošar? Ne, to je francuska izmišljotina za lični izbor, zakonom zaštićena turistička atrakcija. Ovde je to beskućnik – beda i beznađe.
Teškim korakom vraćaš se u bulevar kičerskog privida, banaka i kitnjastih izloga. Vreva utihnjuje, lokali se zatVARAJU. Ko je imao šta – prodavao je, ko je imao čime – kupovao je, sad svi koji imaju kome i čemu – vraćaju se. Svi su kupili maske sreće, shopping&f ucking civilizacije.
Osećaš se kao klovn na trapezu koji balansira na tankoj liniji između dva nepomirljiva sveta: :(nog sivog i beznadežnog, i ovog šarenog, satkanog od privida i ničim potkrepljene bezbrižnosti. Iz ove perspektive, pad na bilo koju stranu je bolan. Ipak, više plaši ona prva u kojoj ne možeš da se baškariš u zabludi, nego privijaš uz sebe strašne vesti kako bi se zgreJao. Hvata te jeza od pesme za večnu treću smenu koja ovozemaljsku avanturu odrađuje po klupama:

Možda negde
U nekom ulazu
Metiletilno lud
Čeka me useljivog
Klošar Šarklo deLIRIČAN
U mene uskočan
Polomiće patrljke obzira
Zameniti nam kože
Da putujem u njegovoj

Valjam se više puta
I biju po toj koži
Đonovima naslednika
Kidaju i vuku
Prave uLIČNI sag
Upijač ispljuvaka i čika
Tepih koRAKA zaljubljenih
uŽURbanih
Ne-oba-veznih
koLEBljivih KORAka
I sve tako do krzanja
Od deČIJIH kolena
Do staračkih peševa
I nestajanja.

Advertisements