I vino za nivo predstojećeg pijanstva (za sve pare)

I nož i leđa (svako ga je video u svojim)

So i rana

Ne u sporazumu

Teška reč u vazduhu

Na korak k- letvi

Koju mah deli od odmah

 

 

I prošlo vreme ko breme

Sadašnje ko pogled-ogled-led

Buduće u nedogled

Kao suprotni pravci

Koje nam utabaše

Tušta i tma što se već raziđoše

 

Sve je uredno bilo tu

Naši ne miri u sve miru

Noćna kulisa za pamćenje

Naša gluma za zaborav

Bili smo odeljeni samo- ljubljem

Poslednji put za- jedno

 

 

Već odavno živim sutradan kao danas

Iz budućnosti se ogledam u toj noći

Što tad je bila sad il nikad

I sad ne znam kako bih sprečio to nikad

Koja nam vila raskarda skadar

Šta je to što je razdvojilo nas

************************************

– Šta radiš mili?

– Ej, nisam te čuo. Pokušavam da napišem pesmu o rastanku.

– Sećanja? Nisi mi pričao tu epizodu…

– Ne, nema veze sa prošlošću, ni sa ovim trenutkom. Nemam pojma, slušao sam  pesmu, javili mi se neki stihovi i tako…  sama mi se tema nametnula.Nisam zadovoljan.

– Dobro, mislila sam da je neko loše raspoloženje. Ti pišeš neobične pesme. nemaju klasičan uvod i razradu, znaš ono školsko…  tako da po meni i prve tri strofe mogu da budu pesma, celina. poslednja strofa odudara samo po formatu, a inače je jako dobra, po meni. Ja ne bih bila tako stroga. Meni su ove tvoje igre reči više od igre rečima, uklopilo mi se sve. Svaki put kad je pročitam sve mi je lepša. Prve tri strofe su odlične, ali su precizne, analitično posmatranje odnosa, tipično za tebe, a poslednja je puna emocija, predivan kraj, tužan, ali predivan, a opet bez patetike, zaokruženo na najlepši način.

– Sad se i meni sviđa, ti si mi je oživela, kroz tebe sve vidim lepo.

– Elem, mili, kad bih ja umela da napišem ovakvu pesmu, kao ti…

 
– Umeš ti i bolje, ali na svoj način

– Mogu samo da razvučem osmeh od uva do uva na to i da budem srećna.

– Tvoj osmeh je najbolja slika naše sreće.

-Neka tako i ostane.  Sledeći put kad ne budem tu, slušaj ovo …

 

Advertisements