I evo je… najljepša ljubavna filmska priča ikada snimljena. Najbolja ljubavna drama ikad. Najbolji ljubavni scenario i scenografija ikad. Najlepša filmska muzika za ljubavni film. Beti Blu je francuski film. Pred sobom imate tri sata čudesne atmosfere koja je mešavina komedije, gotovo slikarske igre boja, francuske estetike, kulture tela, granične psihologije, ludačke ljubavi, jezive drame. Srž filma može da stane u tri reči: Folie à deux (Ludilo u dvoje)… jednom retkom ali snažnom psihijatrijskom fenomenu o kome se malo zna a koji u filmu tako uverljivo nose Béatrice Dalle i Jean-Hughes Anglade.
Za sve koji vole da pišu i pišu da vole. Film za sve…
ironijexl 
“Za sve koji vole da pišu i pišu da vole”
I za one kojii vole i vole da pisu o tome.
I za one koji vole, a ne pisu o tome.
I za one koji su pisali da vole, ali vise ne zele to da pisu.
Da, divna filmska prica za sve…
Hvala ti.
🙂
: ) Moglo bi se dugo nabrajati u takvoj igri rečima…
U blog isključivo stavljam autorske priloge, ovo je izuzetak koji bih podelio sa vama koji me pratite, u nadi da će vam se svideti koliko meni.
Hvala na preporuci. Nisam gledala do sada, fantastican je film.
Drago mi je da ti se svideo 🙂
Meni se iz ličnih razloga savršeno nadovezuje na „Eho srca“ pa sam tu okolnost iskoristio 🙂
Nece ostati na jednom gledanju, pozeljela sam povaditi toliko fotografija.
Sve si lijepo napisao, nema se sta dodati.
U sceni, prije nego sto nalazi njegove rukopise, gdje Beti ( s pravom) dize uzbunu protiv vlasnika i ljuti na Zorga pitajuci ga za ponos, kaze:“Kako da te volim, ako ti se ne mogu diviti“
Cesto su vrijednosti drugacije i donose kojekakve igre moci, tako ceste da se cine prirodnim. Neko od filozofa, Nice, bas, cini mi se, rekao je obrnuto – Ono cemu se divis, ne mozes voljeti. Ali njene oci gledaju iznutra-. Meni najupecatljivija recenica iz filma.
Odlično zapažanje njenog doživljaja ljubavi.
Ja bih pridodao scenu na recepciji bolnice kad ga bolničarka pita da li je rođak, muž, a on odgovara – ne, ali sve ostalo…- kao savršenu sliku njegovog doživljaja ljubavi.
Baš si me obradovala.
🙂
Veoma snažan film, koji retko koga ostavlja ravnodušnim. Pogledala sam ga prilično davno, taman da sad ponovim i proverim utiske 🙂
Baš si me obradovala 🙂 Vidim da su u međuvremenu linkovi onemogućeni, nadam se da ćeš naći način da ga pogledaš 🙂
Torent je tu…mislim da neće biti tako teško naći 😉
Da, ja sam ga za svaki slučaj skinuo 🙂
Скинула са Тоце, вечерас кућни биоскоп 🙂
Beti Blu gledala davno. I, pre nekoliko meseci ga skinula ponovo… Uz Beti mi, nemam pojma zašto, u kompletu ide i Bagdad kafe, verovatno zbog vremena kad sam ih ja prvi put gledala… Hvala na podsećanju…
Gledaću ponovo, Ironije. ♥ 🙂 Taj film može da se gleda, uvek.
Da, nisam ga gledao dugo, dobro si me podsetila 🙂
Došla sam ti u posetu, našla sam nešto divno…uvek nadjem divne reči ovde, Ironije (Bane). ♥ 🙂
Gledao sa koleginicama na trećoj godini studija naterale me… zahvalan sam im na tome… mada mi se film isprva nije dopao, posle sam ga gledao još par puta… i to je bilo to 🙂
Ja sam imao slično iskustvo sa knjigama i filmovima koji su mi kasnije postali omiljeni. Sa ovim filmom sam odmah imao doživljaj i svako naredno gledanje sam sve teže proživljavao. Pretpostavljam da godine produbljuju percepciju.
Film moje mladosti…
Naše, Meri, meni i šire…
U pravu si, Bane… 🙂 Ja sam ga prvi put gledala kao tinejdžer… To je doba čudesnih filmova…