Sanjam da spavam I spavajući sanjam da ću zaspati I sanjati kako se budim I kažem ti – Otvori oči I pogledaj sunce. Gledaj što duže. Kada nakon toga spustiš pogled, videćeš tamnu stranu svetlosti. Onda zatvori oči I zamisli mene. Što duže. Kad  otvoriš oči videćeš sunce.

-Tačno sam znala da ćeš to reći – čujem tvoj glas.

-Znao sam da misliš da znaš, pa k’o velim: neka njena misao bude stvarnost.  Šta ti je ljubav…

I tako se sudaramo snoviđenjima u svetu usnulih duša, a mogli smo se sresti…

Sanjam da se budim I pitam se: kakav je to san kad je isti kao java? Zar je mogućnost da te sretnem toliko nemoguća? Slao sam vekovima poruke po glasnicima, golubima pismonošama, kočijama I vozovima, u svaku bocu koju sam ispio stavio sam poruku I pustio je niz vodu…

Sad sanjam da je pronađena globalna nebeska mreža I da ti pišem ovo perom ptice pod mojim levim rebrom, da je puštam net-tragom za tvojim tragom.

+++++++++++++

Mora da sam zaspao pre mnogo vekova u pećini, kada me je ostavila, smokvinim listom, ili ovčijom kožom skrivajući stid. Sigurno je prošlo mnogo civilizacija, da su se promenila pravila ponašanja,  pokreti sveli na meru koja odlikuje gospodu. Ali ljubav se moja nije pokrenula, mera srca nije postala mera razuma.

Advertisements