“Mracno jeste, ali je tako, sve dok ne bude drugacije”

Autor nepoznat

Sve u svemu, dadoh  sve od sebe da bih bio deo ničega.

 Žonglirajući čarobnim kuglama pobrisah linije srca, glave, života .

 Svoju sam tugu maskirao veselom tugom klovna. Samo su se deca smejala, roditelji su , krijući dosadu,  krišom namigivali roditeljima tuđe dece.

 Balansirajući na koncu po-opstanka  u odelu zabavljača, poispadaše mi iz džepova sve sitnice koje život znače.

 Razvlači ih pod trapezom  publika koja nije platila ulaznice.  Kiti se njima, svim onim što sam mogao biti da nisam rođen u ovom ruhu, u  cirkusu koji ove svetlosne godine gostuje na  planeti Zemlji.

 Na kRaju ću se prizemljiti treskom o sitniš, milostinju raspusnih srebroljuba. Neki će beskućnik  pokupiti tu nadnicu za poniženje i  platiti pivo  novcem sa tragovima mog tkiva na njemu .  Odasuće za moju dušu dok budu pakovali šatru, obrisati  penu s brade o zavesu koja će označiiti kraj lažne  predstave da smo ikada

postajali,

 postojali,

opstajali…

Advertisements