Koraci mi se slede  u lenjoj letnjoj večernjoj šetnji  punoj prideva (toliko punoj da zjapi pRazninom  – ka setnji) duž rodnog mi Bulevara  sumRaka .  Promiču crteži na koži, ranjavaju pogled  kao  kaži- prst u oko . Silikonska srca ispod kože ponižavaju i žuljaju kao srednjak u dupetu.  Palčevi su zakržljali evolucijom: svako stopiranje se odavno plaća. O rečima   ne govorim, troše se neMilice bez smisla, nisu mukom stečene. Ovde se sporazumeva laktovima, o gluva čula odbija se jauk  koji  nema zvuk.

Zastanem u kretnji drugih, kuda dalje? Svi putevi vode u R i M  koji nikad ne videh, i ne  NE dostaje  mi,. Fali mi nešto sa svim obrnuto :  M  i R.  Pro-daje li se igde na ovoj buvljoj pijaci TO,  makar i raspareno: makar M landaralo i R žuljalo,  samo da može da se podnosi . Je li sve otišlo dođavola,  glođe li se poslednje LJUD s KOSTI čovečnosti dok neko od ljudskog mesa mesi poslednju priču o propasti civilizacije?

Odaću ti jedinu moju tajnu  sad kad nameštanje rezultata više nema smisla – nemam ja talenat za tebe živote, a ne treniram redovno; nisam savladao pravila ove  igre; sa časova surovosti sam izBačen;  nemam za mito, ne umem ni to.

Zvanično vreme je isteklo, čeka se samo da sudija odsvira  kraj – po Bedio si, uživaj.

A bilo bi mnogo lakše da je tu rame, ruka u mojoj,  dragog  bića koje mi nedostaje.

.

Advertisements