Posvećeno Danilu Harmsu, rodonačelniku kratke priče

 

„Zanima me samo besmislica, samo ono što nema praktično nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena,moral, patetika i hazard – mrski su mi i kao reči i kao osećanja.“   HARMS

 

 

 

 

Jutros je na uglu Avenije Sećanja I ćorsokaka Amnezije pas napao prosjaka. Životinju je uplašio I razbesneo čovekov prizemljeni, gmižući stav. Vreovatno je video izazov I opasnost u tom za njega neobičnom četvoronožnom položaju. Skočio je I zagrizao podlakticu koju je ovaj u zadnji čas isturio pred grlo. Napravilo se valjajuće klupko koje je tandrljalo režanjem I potmulim kricima. Uništavajući grč vilice popustio je tek kad je čovek, lupajući rukom o obližnji zid, razlupao o njega lobanju životinji.

Tako je pasji život došao glave još jednom psu.

Ulica je prirodnom selekcijom došla do jednih gladnih usta manje, jedan čistiji I bezbedniji ćošak za nepostojeću savest prolaznika. Uredno registrovani psi I ljudi, po završetku predstave, svako sa svojim prtljagom I teretom na plećima, razišli su se svojim kućicama. Svako sa ličnom verzijom događaja.

Tako, dragi moj Danile Ivanoviču, I danas, skoro vek posle tebe, I dalje sviću lepi letnji dani. Isti su slučajevi, iste simfonije u modi.

 

http://www.sustinapasijansa.info/2012/03/slucajevi-29-pocetak-veoma-lepog-letnjeg-dana/

http://www.blog.hr/print/id/1622720244/daniil-harms.html

Advertisements