Reči su svemoguće, čine i nemoguće.

Reč sve obavi, osim kad se bavi  ljubavi.

U šta smestiti: ‘volim te’? Eeeeej, pa to je priča najveća na svetu… Nije mogla da stane u Aleksandrijsku biblioteku, niti je ikada nastala varvarska vatra koja bi je mogla progutati (džaba ste (se) ložili, zlikovci, došli ste glave samo onom što se lažno predstavljalo kao mudrost). Prava mudrost je to: ’volim te’,  nema vere koja bi ga mogla smestiti u svoje krilo, ni nevere koja bi ga mogla uništiti.

Ljudi su svemu smislili namenu logikom – ovo ti je za ono:

Sredstva za život, makaze za nokte, krema za tabane, pasta za cipelee,  pripreme za put, 200 grama za poneti, , oko za oko-zub za zub…

Samo je voleti zaVoleti

Ono  je toliko nenamensko  razumu da se bez njega ne može živeti.

Voleti iz srži  do  kosti,  do kraja, a posle Bože mi oprosti – pepeo pepelu, prah prahu, ljubav opet tebi koja si materiju obukla samo za moje gladne oči, za skromnu svest sklepanu od 3-4 dimenzije.  Sad zahvaljujući tebi znam i  kako ljubav izGleda, oko moje…

‘Volim te’ je za tebe i ne dam ga nikom drugom.  Ja ga ovim putem patentiram i poklanjam ti  za ovaj dan.

Advertisements