U bubregu, žuči, na srcu, oko vrata, u cipeli, u kupusu, za spoticanje, ludi…

To što je težak, tvrd  i ničiji čini ga oruđem . Oni kojima je srce od njega od srca ga i bacaju u svom pravednom gnevu, obično prema onima  čije oči ne vide dok zamahuju kamuflirani ruljom.

Kamen. Uvek je, jadan, sinonim za loše – takva mu sudbina od ljudi.  A to je samo predubeđenje.  Moć autosugestije je čudo, ubeđen sam da bi njime punili jastuke da je neki mag advertajzinga odlučio da ubedi čovečanstvo u njegovu mekoću, a izvađeno perje  u kombinaciji sa  smolom  opet bi  koristili umesto kamenovanja.

Cenjen je samo ako je vredan i onda mu se tepa – dragi.  Kad smo već kod njega ispričaću vam priču kako  blagotvorno može da deluje.

Mama je bila frizerka. Jednog jutra, odmah nakon otvaranja radnje,  došao je kolega iz muškog salona koji je dosta pio. Bio je jako uznemiren: nije stigao da kupi uobičajenu jutarnju dozu, već je imao mušteriju za brijanje, a ruke su mu se tako nekontrolisano tresle da nije bio u stanju da obavi posao bez posledica. Setio se da ona ima lekove za smirenje i zamolio je za pomoć. Pošto su joj ruke bile mokre rekla je da u tašni ima bočicu Apaurina i da uzme, ali  samo jednu tabletu jer će kasnije sigurno preći na rakiju. Otrčao je u garderobu,  zauzeta poslom nije ni ni primetila kad je izašao i vratio se u svoj salon . Kasnije, u toku dana se zahvalio rekavši da ga je lek potpuno opustio i da se ne seća kad se poslednji put tako lepo osećao, kao u nekom transu.

Mama je u to vreme imala prsten sa smaragdnim kamenom koji se otkačio iz ležišta. Tog dana nakon posla krenula je kod zlatara zbog popravke. Uzalud  je tražila tamo gde ga je ostavila prethodnog dana – u bočici sa lekovima.  Apaurini su svi bili na broju, kamen je nedostajao.

Advertisements