Premećem  uzbuđenje čula s noge na nogu. Gledajući u svoje kapke : sLepo , šakama upoznajem reljefnost tvojih leđa. Smirujem nemire nižući pršljenove kroz prste kao brojanicu, mantram u sebi one dve reči koje slutiš. Upijam te kroz uši i nos, kože nam se maze iskričavim produžecima nervnih završetaka . Dok presuješ loknavi  pramen  slepoočnicom o moje rame, spuštam ti mislima svoj odraz uz obraz. Uzdasi nam se njušeći upoznaju životinjskom, nepatvorenom iskrenošću. Poljubac visi u vazduhu zakačen nežnom niti za slatki plod knedle iz grla.  Srca  se već poznaju, telegrafskim kodom kuckajući  razmenjuju nežnosti, .  Kolena nam klecaju, kuckaju se čašicama,  nazdravljaju  čaroliji trenutka.

Celim telima smo bezvremeni – na tik od tak. Sve naglo ne staje: svet, svest i muzika koja je bila opravdanje za ovaj zagrljaj koji se javnosti stidljivo   predstavio  kao  ples..

Nit popušta, svrab usana izazvanu daškanjem najzad češkamo poljubcem.

Advertisements