Ti si  prenatalno uzbuđenje besvesti.  Iako ćeš biti mlađa od mene, slutio sam te u budućem postojanju . Da sam znao da će ostati  samo na tome poništio bih se u fetusu i  neznanjem se lišio  divne  buduće svesti o tebi

Znam te u srž, jer su nam sijamske duše hirurški raspolovili i razbacali po vremenu i prostoru Bogovi da vide gde je granica ljudske izdržljivosti na razdvojenost.

Osećam te telom, dok ispod  oraha koga je jesen oćelavila,  gazim po palim ostacima od  letnje hladovine kao po uspoMENAMA.

Osećam na svojoj koži svaku iglicu jeze koju rana studen proizvede na tvojoj koži, mirišem kako ti se mmmmasti kosa, čujem kako ti rastu nokti, zanoktice i želja za mnom.

Kad god kineš  dlanove  isprskaš mojom  iznenadnom  mišlju na tebe koja ti  se kanališe u  linijama srca.

Razumem i šta kašlješ, toliko te eto znam, pa vidi šta ćeš  ako si mislila da imaš tajne…

Kasno je da se boriš, očarao sam te  svojom bezrazložnošću bez koje se više ne može.

Slutim prekognicijom svaku boru tvog čela od pomisli na loše vesti iz kraja koji je uspomena na  ‘ beše jednom…’

Rasklapam se I sklapam ko koLaž, deo po deo, jer, iako naizgled ceo,  ja sam ipak samo invalid –   biće sa posebnim potrebama za tobom.

Svaka jutarnja kafa  ima gorak ukus krika za tobom, ali  i sladi nijansom  tvojih  očiju.

Advertisements