smotrini

Ono rani-je ne pamtim.

Izvučen sam iz posteljice i odRođen od materice u nevreme, silom  prirode, protiv svoje volje koju još od tad neimah.

‘Otac ti nije Sveti Duh,
Ni Drvodelja sa livanskih puta.
Sine, Ti si plod dve neme žudnje
I jednog besvesnog minuta.’

Hladan tuš I pljesak po debelom mesu – dobrodošlica u život.

I svi su se radovali mom dubokom plaču koji su ućutkali sisom(možda sam tim grčem gornjih i donjih desni viLica začeo malignog da tu-mara i razvija se dece-ni-jama, ali naručiću, kad se osili, negovu likvidaciju i ostati bez dojke sa majkom).

Mojim ambicioznim dimenzijama kojim sam trebao da zauzmem neko(m) mesto u ovom svetu.

Mojim duhom koji će tUmarati svetom bezbrižno kao prase Teheranom.

Kasnije ću naučiti da pričam i plačem bez glasa. Da brojim godine ko-rake.  pRužne pragove na pređenom putu. Skrivene nemire želuca(mozak mi u njemu uglavljen kuca). Da ne brojim tajne suze, već da njima kao plodovom vodom punim bazen u kome ću neuspešno naučiti da plivam. Da brojim uzdahe i grčeve šake kojom se držim za slamku spasa…

A možda I nisam pogani sin

Dvopolnog veziva I stenjuće fraze

Već klupko od sveštene odore

Što u očaju ispravlja vekovne bore

 

Život inja u meni tinja upregnut u kočije koječije i sam se bičuje da se čuje.

Živi život u meni i ja u n(j)emu u nesaglasju. I služi mi kao opatici polni organ : za neDaj Bože.

Čini mi se da će doći, a on upravo prolazi i izgleda kao neko ko je davno otišao.

‘S mesta se nisam pomerio 
Ali sam vec daleko 
Teško da ce me stići.’

mel1

Advertisements