384368_2251145474255_1116795099_31899271_1499118888_n

Bilo je to iza sedam mora i sedam još gora u jednoj zemlji što se seljaka: ni 5 ni 6, nego sedam i gledam s strmovitog balkona:

Gde se prosjaci razbacivaše šakom i kapom.

Gde se i zaboravni sećaše šta su poslednje jeli (kao da je bilo juče) i živeše od uspomena.

Gde su nezaboravni odvajali od usta da bi imali  da jedu.

Gde su dobrostojeći kupovali muke na ruke, a plaćali na rate uz kamate.

Gde su vladaoci i bogate krvopije… za njih nemam živaca, počeću da psujem – jebo im ja pas bre matere nezasite.

I tu, u toj divnoj zemlji, jednog lepog dana kum kumu zabije nož u leđa. Ovaj se nekako odvuče do bolnice i zavapi pomoć. Hirurg pogleda na sat i kaže da je 15:15, da mu je dežurstvo isteklo. Ranjenik ga pita šta da radi. Doktor ga gleda, razmišlja, pa izvadi nož iz leđa, zabi mu u oko i posla kod oftalmologa koji radi do 17h.

I požive ovaj srećom do kraja smene, a onda ga ostaviše, zatvoriše bolnicu i odoše da ostatak svojih bednih života provedu u sreći i veselju – ma ko im jebe matere  povodljive i samožive  I.

390850_2251127193798_1116795099_31899201_2066337664_n

Advertisements