Bio jednom jedan gradić u kome su svi živeli srećno.

Jednog lepog dana pojavi se stranac u hotelu. Hteo bi da odsedne neko vreme, ali prethodno da razgleda mesto i vidi hoće li mu se svideti.

Vlasnik hotela poče da hvali varoš, krišom brišući rukavom prašinu sa knjige gostiju i reče da trenutno ima mesta, ali za kasnije ne garantuje, sezona je.

Stranac mu ponudi novčanicu od 20$ da mu sačuva sobu par sati. Ako mu se mesto dopadne ostaće izvesno vreme, ako ne, uzeće novac nazad i otići dalje. Hotelijer tobože nevoljno pristade.

Kad je ostao sam, prevrće novčanicu po šakama, ne pamti kad ju je poslednji put video. Seti se mesara koji mu je odavno isporučio robu, ode do njega i dade mu novac.

Ovaj pomisli kako je ostao dužan prevozniku, ode do njega i prosledi mu novčanicu.

Vozač je zadovoljan spremi u džep. Izlazeći na ulicu ugleda javnu damu čije je usluge tajno koristio drugarski. ‘Nema smisla’ – pomisli i počasti je dobijenim parama.

Dama se silno obradova. Kasnije, prolazeći pored hotela, pomisli kako joj često ustupaju sobe bez naknade, svrati unutra i dade hotelijeru dvadeseticu.

Samo što je izašla pojavi se stranac. Reče da je mesto lepo, ali bez sadržaja.

Uze novčanicu i napusti grad koji nikad više nije bio isti kao pre njegovog dolaska.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements