8818648_3hdAMyNt_1365771879

Fali mi deo bića za celivanje,  jednačenje sa jednom nepoznatom, a tako mojom da je poznajem kao sebe (što ne znam). Ovako šetam sa poluljupcem i osmehom na odloženo za ne znam kad, datum je umrljan kapIMA o’čaja.

mUČE me reči svojim ćud-ima, treba mi celovit sMisao, a ne ova srča razbijenog uma što stVara ko-laž.

PoLažem li  prava na gluPOST u jeku žDranja?

Lebdim u vakuUMU: fetalno, letalno, fatalno,  natalno … No-no, palaca mi  kaži- prst u-oči pogLEDA. Glava mi otiče, želudac se grči: u BESkRAJU gluposti na zemlji dobih morsku bolest u pokušaju da zatAlasam skorenu žabokrečinu.

Zaista, zaustavite zemlju, hoću da siđem negde gde manje boli. Gde se mire nemiri u svemiru. Ionako sam ne-oba-vezan kao  ‘H’ u bekhendu; BESmislen  kao oni što čiste sneg umesto da ga samo premeste gde ne smeta; ograničen kao fala onih kojima ništa ne hvali ; podrugljiv kao oni koji me nazivaju, telefonom, gubitnikom, budalom… …

Raskrčmili smo prošlost, sad slavimo na račun budućnosti u birtiji ‘Kraj sveta’. Neka neko plati ceh, meni više-manje nije ni do čega i ničega me više nije stid, osim sebe. Mogu samo da obećam, da kad gazda ugasi svetlo za fajront, ja se neću otimati  za preostali ćevap.

Po(d)neću smeće koje niko neće – ko vam čačka (vi) lice, izjelice.

Ja sam senka onog što ne vidite i odlazim gore niz stepenice…

za pdf

Advertisements