Do ‘Vas’ nije bilo lako doći, do ‘Tebe’ još teže i zato mi nikad više nećeš biti ‘Vi’, ostaćeš uvek ‘Ti’ sa svim neizrečenim ‘Mi’ kojim si ne znajući obojila moje noći.

Da si bila tu kad je trebalo večno bih ostao mlad, ovako ostarih čekajući.

Zaboravljam da te ne znam I prisećam se svega što nije bilo.

Volela si me što sam bio lud, a bio sam bio lud za tobom

Šalio sam se da me voliš iako sam grbav, ćopav i zrikav, samo zato što  me bubuljice i nizak rast čine mlađim.

Govorio sam da žene žive duže od muškaraca jer se one udaju, a oni žene.

Govorio sam da volim samo jela čiji su sastojci do skoro bezbrižno trčKarali poljanom i veselili se životu.

Govorio sam da je i najveća nedaća bolja nego najbolja daća.

Cikala si i preklinjala:”Prestani, molim te, umreći ti od smeha…”, a ja bih nastavljao govoreći da smo oboje duhoviti: jer žena muškarca smatra duhovitim kad je nasmeje, a muškarac ženu kad se smeje njegovim šalama.

Govorila si da se manem proze, da sam rođeni pesnik i ja bih u hipu teatralno istresao nekoliko glupih stihova ne bih li te demantovao:

U moru

Silan talas

Na umoru

Natalasa silu pene

Na ćelu stene

I ti bi se oduševljavala, a ja se smejao sebi i tebi.

Tako nam je bilo lepo… I sad se nasmejem do suza izmišljajući šta je bilo, a onda me prođe,  ostanu samo suze koje su zaboravile zašto su nastale i postanu otužno gorke.

Umirem od tuge za tobom kao što si ti nekad od smeha zbog mene.

Počinje da mi se nameće (ona gorepomenuta) daća kao lakše rešenje.

Nekad sam imao smisao za humor u kom si uživala, sad mi se kruni po početnim slovima i  pOstaje misao za umor. Lakše mi je da te se sećam u nepostojećoj prošlosti, nego da te osetim  u neizvesnoj budućnosti.

Praskozorna nijansa neba gasi zvezdama sjaj.  Pristajem na sve, dođi i o,stani – uvuci se kroz procep  koji odvaja javu i san da ostanemo u tom međuprostoru…

Jedino što sigurno znam je da ovo ćitaš.

U ovom trenutku oba vremena sažimam u sebe, pretvaram se u reči, izlazim iz teksta i grlim te za sve što nije bilo i sve što neće biti. Postoji samo sad i naš grčevit stisak  za u vek.

zagrljaj

Advertisements