„Živiš tamo gde neće stići niko drugi sem tebe: u suzi mojoj. Blizu, bliže no najbliže reči koje ne umem da odgonetnem. Tako si blizu mene, kao što bih ja želeo da budem blizu tebe.
Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca,  tako blizu da bi,  radi opstanka, morao prestati da postoji moj život u kojem živiš,  morala bi da se ugasi moja misao u kojoj misliš,  morao bih da se probudim iz sna u kome sanjaš.
Tako si mi bliska,  da si bliža nego dan noći i senka svetlu. Tako bliska da reči koje za tebe slažem znaš pre nego što ih pomislim. Tako bliska da ne znam gde prestaješ ti,  a počinjem ja.

Tako si blizu da ako hoću da te vidim na treba ni da otvaram ni da zatvaram kapke. Tako blizu da te čujem kao što gluhonemi čuju uzbuđenje. Tako blizu da tvoju kosu jasno osećam rukom kao što bogalj oseća prisutnost odsečene ruke. Tako si blizu mene da mi još uvek izgleda da si predaleko.“

 

 

Sklapam knjigu i kapke da u svojoj čami i tami sklepam priču daleko od svet(l)a. Jednom si rekla:“Želim samo da budem uz tebe, Bože, čime to nisam zaslužila?“ Nema to veze s verom, u duhovnom smislu mi smo  za-jedno od-u-vek.  Ej, pa mi smo razdvojeni na naučnoj osnovi: istorija, geografija, geopolitika, ekonomija, pravo, religija… Sve društvene nauke su smišljene da  nemamo ono što zaslužujemo. U svašta su se neljudi ujedinjavali da bi ljude razjedinjavali.

Što se mene tiče, Raj-na zemlji je obala kojom se okreću točkovi tvog bicikla. Gde god da stane taj rulet meni  je premija daleko ( gde si ti).   Ako staneš pored reke i nežno mi, licem tik uz vodu, dodirujući je usnama, šapneš  što slutim – naći će zemljinim vodotokom put do mog krvotoka i oživeti mi srce novim ritmom.

Ovuda je nekad lutao čovek sa semenom prkosa i tako nastah, da te želim usprkos svemu i svačemu što nas deli. Čekam nasušnim dlanovima tvoj šapat na ušću dveju reka. U najružnijem gradu koji se nalazi na najlepšem mestu na svetu – što reče msje Le Korbizije. Meni je dosta što ga ti voliš i znaš iz uzbuđenja.

Možeš reći i jezikom svojih domaćina. Ovde imamo priručnike za učenje svih jezika bez muke, jedino taj  učimo s mukom,  fakultativno-gerilski svakog veka po 4 godine. Ovo je stoleće humanije, rabi se bez trunke baruta, sad nas tlače bitange uz lEPPe ledene osmehhehehe, ‘bitte’ i ‘danke’. Srećom pa su robovi evoluirali u radnike i izborili pravo na nezaposlenost ,  uživaju u plodovima socijalne nemoći.

Iako tim jezikom umem jedva da kažem ‘ne’ mački, tvoj šapat razumem na svim jezicima i osećam  dubinom duše. Razgrćući boce s S.O.S.  porukama i ribice od bižuterije koje spašavaju od 3 odabrana malera,  zahvatiću ga iz reke i čuvati  kao pustinjak malo vode na dlanovima. Navodnjavati njime nasušne linije  glave i srca, sve dok me bude vodila linija života…

U međuvremenu, život jeste težak, ali srećom nije nužan, nužno je samo ono posle što ne znamo kud vodi. Ja ga ipak volim i rado ga se sećam.

13960149_kRkXd9E_1368619020

Advertisements