Kad siromah jede pile – neko od njih dvoje je bolestan, a kad bogat jede govna – neko od njih oboje smrdi. Smrde ponekad i siromašni, ali  drugačije: spontano i iskreno, samo zbog onog ‘ne’ ispred higijene. Bogatstvo se oseća samo po sebi, suština mu je trula.

I, šta bi bio zaključak?

Eureka: bolje je biti bogat i pametan, nego glup i siromašan,  jer ništa ti ne vredi što si glup ako si siromašan. 

Svaka ličnost sa stvarnim događajem je slična… Ups, ujede se za reč psom kog hraniš stranim jeziKom. Ajd sad uzmi gumicu, nađi i izbriši ‘s’ uljeza. Ma ionako je svejedno – sve jedno – sve je dno…

Bolje razmišljaj o nečem drugom… A nekako uz socijalno uvek ide zdravstveno kao tele uz viziju.

Recimo neke varijacije o zdravlju, tipa: čistoća je pola zdravlja, druga polovina je u nama.

A to o zdravlju je škakljiva tema, nikad ne izađe na dobro,  uvek potoneš. To je kao skok u vodu, gde god bupneš pogodiš tačno u  centar budućih koncentričnih krugova dijagnoza koji nastanu iz tog uranjanja u temu. I odmah razmišljaš da angažuješ tragača s rašljama koji će ti ašovom raspakovati suđenu rupu. I drvodelju koji će ti istesati čep u vidu krsta za tu rupu. Zato nikad ne ideš kod lekara, čak ni kod zubara, jer imaš tako savršenu protezu da ti se zubi klimaju kao pravi.

Jednom davno te zaboleo stomak i otkrili su da imaš slepog saputnika u crevu koga treba hitno razdružiti od tebe. Do tad nisi znao ni da imaš pritisak, a oni ti  nađoše još i da je na visokom nivou. Pipali te, bockali, skenirali i otkrili da je na nervnoj bazi. E tu si se prepao, nekako ti se javilo da je ta baza u mozgu, a ovi se naoštrili na skalpele. Šta ako odluče da ti uz crevo odstrane i tu bazu iz mozga? Pobegneš im nekako, zavaraš tragove i rešiš da ga (mozak) kamufliraš kao plaćeni ubica pušku u kutiji od violine. Al’ ne lezi vraže – ovaj svet je toliko zastranio da su im sumnjiviji violinisti nego ubice. Drže se proverene parole: Sa neprijateljem nemamo komunikaciju – u protivnom bi došli u opasnost da se razumemo i pomirimo.

Zato komšiluk (ma koliko ti gudio na svoj račun) zazire od tebe kad se pojaviš na balkonu kao od snajperiste koji baš njih juri krstićem na nišanu da bi ih uvatio u centar koncentričnih krugova svojih sprdnji. Eno, onaj od preko puta, sa 3.  sprata,  pokušava poput kameleona da se utopi u okolinu ne bi li izbegao tvoj pogled. E vala neće ga majci, da se ne krije još bi ga i poštedeo.  Kod njega ovako stoje stvari: oženio se prlično kasno i  svi sem njega sumnjaju da je dete  njegovo. I s pravom tako misle, tek je dete dobio jako kasno – nešto pred ponoć… Takoreći u zadnji čas…

Advertisements