Ova priča nema srećan kraj jer je ljubavna, a ljubavna priča sa srećnim krajem je kontradikcija.

Ova priča je srećna jer je moja i nema kraj. Ljubav i kraj su nespojive kategorije, samo zablude imaju krajeve i što reče pesnik –  one najbolje pevaju. Pevaju kao sirene, to će vam potvrditi bivši mornari kad se sretnete.

Život takođe ima kraj i borba za njega je samo odgađanje istog. Ljubav je besmrtna, a mnogi  je se odriču i biraju da se u-zalud bore protiv smrtnosti.

Tuga ima puno scenarija, sreća je dosadna i predvidiva. Fraziraću onako, bez para – Sve sreće  liče jedna na drugu, svaka nesreća, nesrećna je na svoj način.

Ljubav ne traje dok je osećaš, ona je živa dok imaš potrebu da se boriš za nju i neguješ je. Imaš li pravo da se odrekneš od te borbe – biraš smrt.

Možeš besno trupkati novim sandalicama  (možda čak i u mojoj omiljenoj tvojoj crvenoj haljini, da bi mi bilo teže) po turskoj kaldrmi i govoriti da je svemu kraj; ili mi bez reči lupiti šamar, ipak pazeći da ne zahvatiš ožiljak na arkadi; ili skrušeno, gledajući u sandale, govoriti da su nas okolnosti pobedile; ili prosto, bez reči odlaziti šumskim putem bez reči…

Ja ću tužno gledati tvoj odlazak  i biće mi žao što ostajem sam srećan,  jer odnosiš samo sebe tim sandalicama, ljubav prema tebi ostaje sa mnom za u vek…

Čovek u mojim godinama koji ima zablude je budala. Ne želim da verujem da spadam u tu kategoriju i zato znam da je ova priča srećna i da nema kraj.

Advertisements