Jedini put kad ne videh tvoje oči beše kad se rodih, a onda je pesnik zapevao:

 ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ

Очију твојих да није
Не би било неба

У малом нашем стану

Смеха твога да нема
Зидови не би никад
Из очију нестајали

Славуја твојих да није
Врбе не би никад
Нежне преко прага прешле

Руку твојих да није
Сунце не би никад
У сну нашем преноћило

I ja sam progledao.

Jedini put kad te nisam sreo bilo je za vreme ovog života sklepanog od bezbroj hiljada i jedne noći…

Samo te još prvi put nisam poljubio, posle više nisam skidao usne sa tebe, srasle su ti sa svakom  porom, postale tvojom služikožom…

Samo prvi put kad sam osetio da imaš nekog uplašio sam se. Posle sam shvatio da te niko ne može voleti ni koliko zaslužuješ, pogotovo koliko ja. I nema potrebe da kažeš kako ih je bilo manje nego što jeste – već sam  rekao da sam ti oprostio i sve što je bilo, kamoli šta će biti…

Ali osećao bih te  čak i da ja više ništa ne pišeš… Neka te ne zbunjuje poslednje ‘š’, jer što reče drugi pesnik – ne znam gde prestajem ja, a počinješ ti.

Nikad nisam načisto da li pišeš, ili dišem; da li pevam, ili slušaš; da li lutam, ili tražiš; da li me miluješ, ili se siluješ da te osetim

U stalnom sam samopregoru da ta mš  uzverim nekom alhemijom i pretvorim u čarobnu formulu mo. Da lutam i tražiš pretvorišm u šetamo zajedno ko jedno. I tada ćeš reći: „toliko koraka sam stara da sam došla skoro na početak, a tamo je sve jednostavno…“

Jedinog puta kad te se nisam setio se ne sećam, jer jedino tada nisam postojao.

To će se desiti samo još jednom – kad budem prelazio u formu gde će naša postojanja zaegzistirati u harmoničnom jedinstvu.

(Blizina svakog rođendana me podseti na prolaznost…)

Osećam da to nije tako daleko. Da sam u poodmakloj fazi podmukle, smrtonosne i zarazne bolesti koja se prenosi seksualnim putem ukoliko se ne koristi zaštita – a zove se život.

Prvi put kad te nisam osetio tek sam se rodio.

Toliko sam te želeo da sam i to preboleo i za na vek te zavoleo.

Први пут кад сам видео твоје лице

Први пут кад сам видео твоје лице
Помислио сам да је сунце изашло у твојим очима
А да су месец и звезде поклони које си дала
Тамном и бескрајном небу, моја љубави

А први пут кад сам ти пољубио усне
Осетио сам да се Земља померила у мојој руци
Као уздрхтало срце заробљене птице
Чији сам господар, моја љубави

И први пут кад сам легао с тобом
Осетио сам да ти је срце тако близу моме
И знао сам да ће наша срећа испунити свет
И трајати до краја времена, моја љубави

Први пут кад сам видео твоје лице
Твоје лице

Advertisements