Bi li udelila malo svojih toplih oblina studeni mog dlana?

Bi li obli lik pre slikala u  njegov oblik

Bi li ulila živo(s)t svog tkiva u  nasušne brazde:

glavom bez obzira,

srcem koje otkucava samo sebe,

Golim živo-tom sa tri tačke..?

Bi li bila gde još nisi bila,

il bi se libila?

Bi li me sudila, il bez osude (lj)ubila?

Bi li bila za dom i naciju,

Ili sve stisla u dominaciju?

Bi li kao što ja bih da beh?

Teško stihovima bez tebe,

Olovka ko od olova,

 teški stihovi s tobom.

teži ruci od bolova

Ako ti jave da sam umro, znaj da tu nije ništa novo;

ako čuješ da sam živ, znaj da je sve po starom.

 

Poređao sam stilske figure na muu-šemu u  PAT(im) poziciju.  Svaka mi se ceri u lice do hiper-bola. Uvijam te u epitete slatkorečivim komparacijama, kitim alegorijama i sim-bolima, bojim kontrast-ima…  Maskiram osećanja eufemizmima, raznim meta, ana i epi forama ne bi li…

Klonim se samo ironije i gradacija tipa:

„За Ђурђем је косу одрезала,

За ђевером лице изгрдила,

А за братом очи повадила…“

Onda se grdna  meni dala

Hvata me jeza od jezika i antiteza. Otišao sam tako daleko u personifikacijama da su mi patike progledale, a ja ostao u mestu, sLep kod očiju mi. Ti ostade neopisiva, nečuvena i nedodirljiva, a ja samo nedorečen…

Ko, šta? Od koga, čega? Kome, čemu? Koga, šta? Hej, oj! S kim, čim? O kome, o čemu?

Propitao sam se po svim padežima, od nominativa do lokativa i ništa mi jasnije nije. I to neznanje mi ne bi dovoljno već: ni pet ni šest, nego sedam i smišljam još jedan – prezervativ: koga, čime?

Šta ću tek s njime?

267859_476151529107025_279764027_n

 

Advertisements