Neke će žene ostavljati tipa koji je pljunuti ja, a ja ću ipak biti srećan jer ću čekati da se tamo negde prikupi potreban zbir…

Ti ćeš za to vreme, sa nekim drugim, ponosno šetati svoje drugo stanje kraj reke po kojoj ćeš detetu nadenuti ime.

Ja ću šetati dubodolinama Kojekudije – ko nema sreće u životu, ima dovoljno nesreće za pesmu.

A posle svega lošeg, kad ti se učini da  se srušio svet, ne brini, (iz)gradiću  novi za nas i čekaću te prvi put zarazno srećan da inficiram i tebe.

Mnogo, mnogo kasnije, devet godina pre nego što te neću upoznati, daću našoj nerođenoj ćeri tvoje ime. Tako bi se, u slučaju da to ime viknem, moglo desiti da se odazove sve što bi mi bilo važno na ovom svetu.

 I ne znam koju godinu zaredom pevušiću: dogodine biće dve godine dana kako mislim o nama.

U međuvremenu, sedeću na našoj klupi, uz pristanišni (de) mol, i neću osećati jesenju jezu  koja se uvlači pod kožu. Šećerom u kockama ću blažiti studen u koskama.

Sećaću se svih žena koje su ostavile čoveka koji je pljunuti ja i pitati se je li u meni ostalo dovoljno nevinosti za tebe. Može li se SpRATI (to) sa mene tako da te prigrlim dovoljno čist?

Tapkaću čizMama po barici, mašTati o planktonskoj ljubavi.

Onda ću prekinuti i zapatiti književnim jezikom čežnju za tobom, i nikad te se neću odreći, čak ni javno u oglasima dnevnih novina. Ma, ni u ružnom snu gde je sve osim toga moguće.

Ja sam na starom mestu, ovo mora da si ti, poznaću te tako što ćeš poznati ritam  pačjih kljunova po bari, kojima sam  obuo lutanje.

„I pre me je znalo boleti

Ali kao noćas nije nikada

I druge su me htele voleti

S njima neću biti mlad

Ne ovako kao sad.“

Čak i ako skončam moji će ti  ostaci biti živi dokaz da je na ovom svetu bilo puno ljubavi za tebe.

Ljubavi koju (ni)si dočekala.

U okviru svojih neograničenih mogućnosti trudiču se da (zagrade) tamo ne bude…

Dok me bude…

 I.

9

Advertisements