Čika Dušku I Tebi

 

 

Noć sam proveo nad-reaListima i taj pogled na svet me je op-činio: kad se izdigneš iznad realnosti sve je moguće i ništa ne moraš da pojašnjavaš. Mogu da stojim turoban kraj prozora i istovremeno posmatram sebe kako razdragan oblačim jaknu i izlazim u dan.

Turobni ‘ja’ se prisećaš da ćemo svi umreti, još samo da odlučimo šta ćemo do tad raditi. Posmatraš razdraganog ‘ja’ dok odlaziš u jutro da tražiš svoju sreću, likuješ zlobno kako je neće naći jer sreće nikad nema u datom momentu: nje ili se sećaš, ili je čekaš.

S druge strane, bezbrižni, izašli ‘ja’ razmišljaš da uneseš u vašu monotoniju i mrtvilo postojanja malo svoje neozbiljnosti, neodgovornosti i lošeg ukusa, makar vam to i skratilo život. Ionako će to biti onaj deo života kad se neće smeti ni ono što će se eventualno moći.

Veša-licu na kojoj je visila jakna si poneo, iščupao si kuku (znak) pitanja iz nje i sada će poslužiti kao bumerang. Samo da osmisliš ideju ka kojoj ćeš ga zavrljačiti.

Sviću neki divni dani, jutra su krcata onima koji hrle da ih troše, a zaračunaće se i našim ‘ja’ koji žive džabe. Naše reklamacije na pasivno korišćenje meće biti uvažene.

Proleće je u zimsku košaricu, koja je kao gnezdo okačena o naše kosmičko stablo, poput kukavice podmetnulo šaku svojih dana koji sliče ko jaje drugom. Na plavičastom rostfraju neba, ovenčano pojasom od oblaka žuti se sunce na oko.

Naglim gestom i pljeskom dlana o dlan ispaljujem rafal golubova ka njemu.  Eto vidiš, nisi toliko beznačajan: svaki tvoj pokret pokreće lanac događaja, svaka akcija multiplikuje niz reakcija u ko-smo(su?). Možeš postati kreator koječega, pa i svog života, tim odnosom bačene akcije i poVratne reakcije. U to ime obešenjački bacaš bumerang tragom pernatog rafala.

S druge strane sveta, negde u Africi, neko je katapultirao jednu lastu koja neće činiti proleće(činiće je naša ljubav), nudim se za metu i opisujem rukama zamišljeni zagrljaj kao cilj.

Srećan sam: ovako će jednom stići pravo, sudnje proleće u moj kraj i biće lepo kao ti koja ćeš sLeteti sa njim (ne pitaj me kako znam da će to biti baš u proleće). Ako usput čuješ da sam život tetovirao avanturama, praznim flašama i istim takvim ženama, znaj da je to bilo samo za uspomenu i dugo sećanje. Da imam od čega da živim, u pauzama, kad ne budem govorio sa tobom koju ću voleti.

Ti gospoDariš sažetim sTihom i uTiskom sLikom – meni ko nikom.

z-Bog tebe postaću sve, il’ ostati ništa, time ću protiv belaja ubijati vreme do kRaja.

Secon_sahin2

Advertisements