„Moj dan iz snova bio bi takav da bih: dva sata spavao, a preostalih dvadesetdva se prisećao snova.“

Luis Bunjuel

 

 

Kad god bi se ukazala prilika krišom bi uzimao njenu rukavicu, prevrtao je na naličje i poljubio, samo jednom – nežno, deo koji naleže na dlan.

 Zatim bi legao, prebacio prekrivač preko glave i uspavljivao se tako što bi širom otvorenih nozdrva upijao njen miris sa svojih dlanova.

Mislima bi je prekrivao kao peti minut prvi sat…

**********************

Ona bi tako, ne znajući, po ceo dan nosila njegov poljubac, zaštićen i mažen malim, stisnutim šakama.

**********************

Jednom su krenuli zajedno, lift nije radio i pošli su stepenicama. Dok su silazili iznenada se okrenuo i koristeći razliku u nivoima, poljubio je u stomak.

– Morao sam, bilo je jače od mene – rekao je.

Na trenutak je ustuknula i mahinalno stavila šaku na mesto poljupca. Preko dlana je proželo poznato osećanje. Tada je poželela da mu kaže… Ali nije – bila je jača od toga.

****************

Krenuli su kao i obično: svako svojim putem. Koraci su mu bili klecavi. Naišavši na baru, zastao je. Iz prljave vode lelujalo je lice stranca i gledalo ga kao znanca.

– Šta radiš kad voliš neku osobu? – upita lik.

– Stvaram predstavu o njoj i trudim se da joj bude slična – reče.

– Ko, predstava?

– Ne – reče – osoba.

Tada kap probuši površinu i rasprši lik u koncentrične krugove. Nije mario da li je suza ili kap kiše koja je počinjala – osećao ju je na temenu.

Nedaleko od njega nalazio se kontejner iz koga se prelivalo đubre, pored je ugledao nenačetu bananu…

Iznad njega lebdeći, reče mu ćilim leteći:“Kud god kreneš ja ću te preteći.“

Od svega može da se napravi priča… Ali samo ako si srećan.

JeSam li?

predstava ili slika

Advertisements