Vlada-Oci sveta su davno podelili uloge:  odredili ženama preVagu u svim ‘suvišnim’ struk-turama poput prosvete, zdravstva, raznih socijalnih službi,  industriji  zabave za oči i uši ; muškUarcima su dodeljene službe od kojih se živi, kojima se vedri i oblači: policija, vojska, finansije, politika…

Izmislili čak i Boga čijeg je vrhovnog hrama žena nedostojna, suknja može samo da u podnožju Hi-landara, gore nije dostojna ni da služi. Ona je po njima stvorena od viška delova muškUrca samo da njemu ne bi bilo dosadno, pa ga je takva navela na greh…

Obrazovanje je znanje na normu i ocenu, edukacija samostalno poniranje u suštinu, grebanje ispod površine znanja, a intelektualizam primenjena forma misli – njeno majstorstvo i kreacija. Žene su u meni razbudila potentne potencijale koji su nikli i fizičkom potencijom.

One su svojom lepotom, upornošću i posvećenošću rodu, izvršili egzorcizam verskog mačoizma, prognale takvog đavola iz mene: iz žene sam izašao i u nju se kunem.

MuškUarci su (p)ostali (nečije) sluge koje žene doživljavaju kao (svoje) robove.

Što gladniji, sve su zajedljiviji. Što sitiji svega, sve su teži. Što teži sve neupotrebljiviji: samo-ubice bez i-metka.

Svedeni  na nivo sluđenog živinčeta koje trč-kara okolo-naokolo i zapišava svoje umišljene mikro teritorije. Ostalo je, doduše, i nešto tako ljudsko u njima: nagon da sve naguraju u svoje dupe, a svoj (ponos) da naguraju uz i u tuđ guz, jer svugde mu je bolje nego u gaćama.

I tako razapeti između imati i nabiti, izvetri im košava krv i meso pa se kurče preostalom kožom do kostiju.

Sutra je propisan dan za že(lj)ne i moraju se istrpeti neka pravila igre. Prosečan muškUarac će biti na mukama: moraće pripit da  ćutke pređe preko mlake kafe i nedoslane supe kad se vrati sa po(s)lovne proslave 8. marta.

Oni verziraniji, veći muškUarci, koji imaju i ženu i ljubavnicu-e, biće u još goroj poziciji: neće znati gde će pre, a gde da zanoće. I gde god da se denu moraće da budu fini i nežni, jer sutra se ne raspravlja rukama – takav je dan.

A kad prođe taj dan, upamti šta ću ti reći, ako se prepoznaješ: nije problem što si digao ruku na ženu, već kako ćeš je spustiti na nju. Ne mora se sjuriti udarcem, može bar da klone potapšavanjem, a ako  se dosegne nadljudski napor i savlada gnevna inercija, može čak i milovanjem svršiti.

I, nije ovo što sam napisao hrabrost, mene uglavnom čitaju že(lj)ne i nekoliko s(a)vesnih muškaraca.

Advertisements