Nisam poskočio da se ptice provuku ispod mene, ni legao da me puževi nadleću(sedeo sam na neispravnom letećem ćilimu prosTrtom preko živog blata). 

Nisam ronio kroz paprat, ni krčio pijukom morske dubine. Izbacila me pustinjska poplava na vazdušni greben (svaku sam jezu osetio ožiljkom po najvećem organu tela).

Nisam strepeo od zveketa perja i šuma groma po turskoj kaldrmi neba (kroz svaku sam nedaću prošao bos hodajući na rukama).

Nisam čuljio oči da bih prećutao blještavi dodir mirisa (čula su ostala nema).

Nisam pričao tečno, mešala se druga agregatna stanja od usijanja (grgoljio sam govornom manom: mešao griz-i-metak, jed-i-mleko...)

Nisam pustio da (me) reka nešto nosi (batrgao sam se protivrečno).

Nije me ubio u pojam Filip Višnjić iz snajpera, baš kad sam gubeći živce stekao ženu (ubiše nas prejake reči jer ljubav nije umela da peva kao što smo mi o njoj sricali u samo-čama).

Nisam uživao socijalnu pomoć u paklu bogatstva (bežao sam prema njoj polako nazad u budućnost).

I opet mi se ništa nije dalo čak i kad nisam tražio, i sve što sam pogubio neko je dobio na dar.

Toliko je jata ptica prošlo kroz mene a nisam leteo duže od skoka za kiselim grožđem.

Bežao sam od sebe lupajući se anđeoskim kopitama u dupe i jurio vlastiti rep krmaneći đavoljim krilima.

Koliko sam tona voća grizući parčao, muljao, kiselio, termički obrađivao na sopstvenoj telesnoj temperaturi i nikad pekmez israo (gLadan sam se od muke usrao).

Crv, iako bez zuba, izjede sve što je bez-dušno, a ja nikad ne bih uspeo da prdnem miris poljskog cveća, ili pokošenog sena, sve da popasem ceo proplanak.

I slep kaže:’vidimo se’, i oduzet:’doći ću’, a ja živ i zdrav tebi ne mogu ništa da obećam.

Nisam stigao do srži, polomio sam zube na kostima, platio unapred život na odloženo (para-normalno nisam imao).

Nisam živeo da bih te voleo (voleo sam te da bih te doživeo).

Izgleda pogrešno… Gleda iz naOpako…

Oh, why, jebiga.com?

2...........

Advertisements