Nema te već dovoljno dugo (izvesno vreme, krcato neizvesnošću), a ja sam to sebi uspeo da priznam tek sad. I tako, u tom samopriznavanju, započeh priču sa samim sobom, a ja umem da budem  naporan sagovornik, teatralan i opširan, onaj od kojih je teško doći do reči, tako da se nemoj čuditi što me neće biti dugo, možda navek.

Neko to ume da kaže jasno u par reči, koliko ja umem biti naporan dokaz je i što  naširoko obrazlažem ovu prostu informaciju, kad uspem da dođem do reči od sebe ili do sebe od reči…

Nemoj mi se nadati i nećeš se iznenađivati što me nema. Odoh, već dugo se čekam da nastavim samorazgovor, očekujem se nestrpljivo,  ne mogu se lagati da nisam bio tu ili da sam nečim drugim bio zauzet.

Znaću da lažem, a ne volim kad pričam sa lažovima. Makar to bio i ja.

Pogotovo kad sam to ja.

 

Advertisements