Uzeću te za ruku, iznenada, dok budeš probirala paprike na pijaci, i reći tiho dok me po usnama bude šašoljilo klatno tvojih naušnica:“Evo me najzad, jesi li me se načekala?“ Primiću te za ruku kojom čekaš kusur. Ja ću biti kusur od svega što ti život nije vratio, bogatstvo od ostataka koje ti je uskraćeno od po-grešnih ljudi.

Uzeću te za ruku kad se najmanje nadaš. U redu pred biletarnicom pozorišta, kad njom posegneš za kartom predstave teatra apsurda, i reći:“ Gospođice, jeste li za malo melodrame usred ove tragikomedije? Jeste li za malo istinskog patosa, bez glume, u prvom redu, ispod dasaka koje život znače?“ I biću za Vas u komadu bez kraja onaj patetični suvišak ljubavi koji svakoj ženi fali.

Uzeću te za ruku krišom, ispod klupe, kad budeš na roditeljskom sastanku. Pogledaćeš me zabezeknuto i upitati:“Izvinite, čiji ste vi otac?“, a ja ću reći:“Još uvek ničiji, došao sam ovde da postanem otac naše dece, a onda ćemo se držati za ruke javno, na sred klupe.“

Obuhvatiću ti ruku u tramvaju zvanom želja. Ne onu šaku sa rukohvata, već onu koju ćeš držati u džepu, i reći:“Ne zamerite slepom putniku što ne zna gde će sa rukama pa je po osećaju našao mesto koje ga smiruje.“  Automat će nabrajati stanišne epohe mog lutanja, a ja ću ti šaptati smernice: sledeće stajalište Đeram pijaca (tu sam se rodio za tebe); sledeće stajalište Lipov lad (tu sam se igrao kako te znam); Lion (tu sam se školovao za čekanje tebe); Vukov spomenik (tu sam te najduže tražio); Novo groblje (tu sam umro sva tri puta kad sam pomislio da nećeš nikad doći); Slavija ( slavim ja što te najzad dočekah).

Uhvatiću te za ruku ako pokušaš da je digneš na sebe u očaju samoće, i reći:“Stani, dokazaću ti da život nije tako strašan čak iako rešiš da ga provedeš pored mene.“ Iako bedan, prosiću te, tvoju ću majku s poštovanjem poljubiti u ruku i od očevog krsta iskati dozvolu da budeš moja.

Ako odlučiš da povučeš ruku, učini to zbog sebe, bez lažnog izgovora za tobožnje moje dobro. (Samo jedno mi obećaj: da nikome nećeš verovati skroz. Ni meni kad u trenucima slabosti kažem da nisam dovoljno dobar za tebe, ni ‘savršenim’ samoreklamerima koji te ubeđuju da su rođeni za tebe – ja ću se varati, a oni će te prevariti).

Ne brini za mene, ja za razliku od tebe ne mogu izgubiti ugled. Ne brini za sirotinju koja jedino ume da (te) voli, koja bi u gradu od milion mogućnosti sebe svela  na jednu jedinu potrebu: da šetamo s rukom u ruci oslanjajući se samo jedno o drugo.

Neko (će) te ima(ti)- to (ni)sam ja. Do kraja.

kunenavohni

Advertisements