Indijanci nisu imali pisane zakone. Običaji koji su se prenosili s
kolena na koleno bili su jedini zakoni koji su ih vodili. Svako
se mogao ponašati drugačije od onoga što se smatralo
ispravnim ako je tako hteo, ali bi ga zbog toga narod osudio…
Taj strah od osude delovao je kao moćna spona koja
povezuje sve u jednu društvenu, časnu celinu.
Poglavica George Copway, Ojibuia

 

 

Istina, bolje je ćutati i biti smatran glupim, nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju u to – ali rizikovaću.

Globalna logika vladalaca se bazira na ‘svetom’ đavoljem trojstvu: politika-ekonomija-pravo. Politikom se vlada, ekonomijom perfidno grabi, a pravom legalizuje nagrabljeno. Uveliko se priča o zlatnoj milijardi – to je procena vladalaca koliko od čovečanstva treba da preostane na Zemlji, tačnije oni i posluga koja bi im služila.

Kako rekoh, to je globalna strategija, a ja ću se ovom prilikom, kao i svaki propali domaćin zadržati na svom dvorištu. Našim vladarima je pola naroda višak sa kojim ne znaju šta će, ali pošto se niko ne buni svi smo im zlatni i što nas je više njihova cena na svetskom tržištu vlasti raste.

Ovih dana proživljavamo neviđenju pošast u vidu prirodne katastrofe. Možemo videti strašne slike iz ugroženih područja; državne službe koje požrtvovano i nesebično ukazuju pomoć; stanovništvo koje se solidariše sa ugroženima, nudi sve što može da pruži, dobrovoljno učestvuje u svakovrsnoj pomoći; vladu i ministre koji su se svugde našli, sve sa kamermanima, i daju sve od sebe…

Do svake istine se najbolje dolazi kad se stvar posmatra iz više uglova. Ja bih ovo sagledao iz tri tačke:

1. šta je bilo

2. Šta se dešava

3. Šta će biti.

U kratkom uvodu osvrnuo sam se na to šta se događa. Slike su isuviše jake, bolne i aktuelne da bi se na njima insistiralo previše. Do poente će se najbolje doći ako se setimo šta je bilo i ako naslutimo šta će se izvesno nadalje dešavati.

Dakle – šta je bilo?

Da li je istina da je ova zemlja očerupana i obeznađena pljačkaškim privatizacijama? Da je sve što je generacijama stvarano postalo vlasništvo nekoliko desetina hohštaplera i njihovih familija? Da je narod drastično osiromašen, a da se iznedrila klika od stotinak dolarskih milijardera na muci tog istog naroda.

Da li je istina da se celokupna politička elita izmenjala na vlasti? Da li je istina da je svaka sledeća garnitura bivala sve gora? Da li je istina da je poslednji apsolutni vlasnik naših sudbina tražio izbore kako bi dobio apsolutnu vlast i preuzeo celokupnu odgovornost? Da li je istina da je dobio? I šta je uradio? Napravio vladu sastavljenu od svih koji su prošli i koji nisu prošli cenzus na izborima. Sad je kalif umesto kalifa, a Kurta umesto Murte. Ta mi vlada liči na parafrazu one pošalice:“Nisam ginekolog, ali mogu da pogledam“, s tim što je njena parola:“Ne znam ništa da radim, ali mogu da pokušam da vladam“.

I onda se spasioc sastao sa gorepomenutom poslovnom elitom da se dogovore kako da izađemo iz krize. Dogovara se sa onima za koje je dokazano da su najveći poreski prekršioci (kako su stekli što imaju nikad se neće dokazati, a mi ćemo platiti što su bili maltretirani ispitivanjem porekla imovine), sa onima koji ne poštuju ni ona pravila koja su oni postavili i na kojima su se obogatili.

Ukratko, tako je bilo. A šta će biti?

Hoće li se kad prođe prvi talas ove nesreće svi razići na svoje stare radne zadatke? Hoće li se vratiti u svoje zamkove, praviti proslave velike pobede po svojim klubovima zatvorenog tipa i jahtama i gliserima obilaziti svoju plovnu zemlju. Hoće li se hvaliti kako su pobedili sve nedaće, a na vama je da sad stežete kaiš i snosite posledice. Hoće li se smanjivati plate i penzije, a porezi i cene povećavati? Hoće li stari dugovi dolaziti na naplatu? Hoće li vam seći struju, net i telefone, iseljavati iz kuća (one kojima su kuće pretekle) da se dugovi sudski izmire. Hoće li samohrane roditelje neko pitati kako žive, nezaposlene od čega žive – ne samo će penzionere pitati zašto uopšte žive i dokle misle tako. Hoćete li skenere i ultrazvuk čekati do smrti i celu platu dati da popravite zub kako vam oni iz nevladinih organizacija ne bi spočitavali što se bunite tako krezavi i smrdljivi?

Sve mi to liči na crnjak u kome siroma’ ode kod doktora, ovaj gleda nalaze i kaže da nema dobrih vesti, da će poživeti još najviše pola godine, a ovaj se očajan uhvati za glavu i zavapi:“ Joj, doktore, pa od čega da živim još šest meseci.“

Hoće li još mnogo tog kala izaći na videlo kako se voda bude povlačila…?

Ako hoće, onda se postavlja pitanje iz naslova – zašto vlast ‘spašava’ siroti narod? Zašto se čudi što neće da napuste svoje kuće i kad je voda do grla. Dragi naši izabrani spasioci, čak i kad biste se povukli sa pozicija (što vam ne pada na pamet), i kad biste se odrekli svega što ste stekli (što vam takođe ne pada na pamet), opet bi se po istom principu vratili tu gde ste i nagrabili biste i više nego sada. Meni je jasan onaj mučenik što sedi na odžaku i neće u čamac dok mu ispod dupeta propada sve što ima: njemu nije jasno ni kako je uspeo to da stvori, a kamoli kako će bez toga.

Njemu  nije jasno da vi insistirate na njegovom spasenju samo zato da bi se održao svet kakav ste stvorili, jer samo dok je nečije nemoći biće i vaše moći.

Advertisements