‘Otac ti nije Sveti Duh,
Ni Drvodelja sa livanskih puta.
Sine, Ti si plod dve neme žudnje
I jednog besvesnog minuta.’

Dušan Vasiljev

 

 

 

A možda i nisam pogani sin

Dvopolnog veziva i stenjuće fraze

Već klupko od sveštene odore

Što u očaju ispravlja vekovne bore

 

Jer valja umeti um (pre)umiti

Raskrmeljiti se u-oči sećanja

 Muka mi od inih borbi u utrobi

I puste gLave u torbi

 

Niklo je divlje cVeće iz pepela tvog tela

TaLoženog više od dece-nije

sPokojni moj bosi-oče

Iz uspo-mene oSećanje na tebe vuče i bije

Počivši  razvrat-Niče bivši

 

Majka sve teže zemljom hodi

Ote-žala je ko-raka

Poštapa kretnje do kratke šetnje

Misli joj se sve češće u bes-misao sroče

Već polako slutim da-ću

Starost provesti ko SIR-OČE.

 

 

Advertisements