„Bos i gorak potucaš se od reči do reči

Jer pesma se ne piše ona se živi

Ko zna šta je to što treba reći

Taj se predao na milost i nemilost rečima“

B. M.

 

 

Poezija je mač sa dve oštrice

Put kroz lavirint sa ulazom u bezizlaz

Zalud drobiš rečima

Mrviš ih da ostaviš trag za na- trag

IzgUbićeš  smisao za humor

Okruniće se po početnim slovima

U misao za umor

 

Ko se opeče na majčino mleko

Duva i u jogurt

Ko  postane otac rano

Pije dok ne poStane kasno

A posle ne sKida više

Navlaku ni sa viršle

Dok poeta cedi stihove iz muke

Eci-peci-reči iSkapava iz tri- pera

 

Ko sa jezi-kom vodi spor

bRže-bolje strada    i-grom reć-ima

U operaciji života  poezija je anestezija

I bez para-fraziraću mog pobratima

Još uvek imam sve što mi treba

Interneta (c)igara i hleba

 

Pravi pesnik mora biti nesrećan

I pasti jer je padu bio sklon

Popljuvan od kurvi do krvi

Zasesti na od ljudi p((r)oS(t)ran tron

I dRužiti se sa mnom

Nisi bio u pravu Branko

Poeziju nikada neće pisati  svi

Ali će je pisati (vala baš) svako

pesnice i pesnici

Advertisements