Sinoć sam ostao van domašaja neta i (mada imam friz ala Skinhed O’konor) osetio kako sam u minutu osedeo. Onda sam tako sed, silom neprilika, posedeo sa ukućanima i došao do zaključka da su fini neki ljudi.

Dugo sam posle razmišljao o tome da je život (skoro) moguć i posle interneta. Na kraju sam shvatio da sam i noćas zaspao jutros i da ću danas opet živnuti večeras, čim se opet upetljam u mrežu.

Iako sed, sedeću dokle hoću, barem noću… Dok život spava…

Advertisements