Glavu u tvorbi reči, reči u borbi s glavom
Konak na slami preko dasaka koje život znače
Sobu s pogledom na zidove što vlagom zrače

Što se ljuskaju lako kao riba posle klanja
I prozor tik iznad zemlje koji se plafonu klanja
Očaj u kome kad hoćeš da se baciš kroz njega
Moraš da skačeš u vis

Apartman iz koga zadihana izlaziš u šetnju
Jer do nivoa zemlje vodi 17 stepeni-ka gore

 

Kako na korak od polaska

tapkam u mestu boravka

I čim iskam –  nešto iskamčim

Od očajanja do ojačanja

Dodajem novu boru svom kost-uru

Od dovratka do povratka

Odeljen  od života, bede-mi

Stadoh  te prositi iz svoje sirotinje

 

 
Mogu ti pružiti život iz sna

U koji si zalutala sa košmarom ruku pod ruku
Srećom, ružan san za razliku od stvarnosti  kraj ima

Odlaziš tiho kao sth-i-ja
Probudićeš se pRazna i sama

U komforu punom društveno prihvatljivih odluka
Ja ostajem da bolujem nesanicu u bedi iz tvog sna

Život jeste stVaran ali srećom  nije nužan
Ja ga ipak volim i rado ga se sećam

 

lilici

Advertisements