Razbolesmo se svesni svoje tame

zahvalni možda nekoj maloj ptici.

Golubi ognja sleću na rame

kao gudalo što umire na žici

I ništa nisu kažem sarkofazi

kad cveće vene u najlepšoj vazi.

L. Markoni

*****************************

Svi bi da iz udobnosti stanova
I-stih takvih kola
Iz zlatastih bankovnih kartica
I sa kreditnih letovanja
Puni kao brodovi koji tonu
Iz hemijski tretiranih tela
I uredno ispeglanih odela
Svi bi da iz izglancanih cipela

i veštački um(j)etnutih kalodontskih osmeha
Iz čiste i pokorne sVesti
Da iscede alhemijom  prljavštinu genija
Omiljenog im Čarlsa ili (bara) bar Mike
A to je samo mnogo Bukovskog ni oko čega

Puko laktanje i pesnič(ar)enje s pukom

Umiljavanje duhu silovanom Meta(staza)fizikom

Pretvaranje tkiva umetno(sti)  u veštačko

Sabijanje prozaične jalovine u stih
Jeres ravna onoj kad veru propoveda
Negovani, ugojeni sveštenik
Kome se ispod odore vuku repovi
I tragovi osećaju na cenovnik

Svaku pošast treba nazvati pravim imenom

Markoniju i Dilanu reći bob

Licemeru i hedonisti – pop
Takve bi i Bog i pomenuti pesnici
Motkama rasterali iz
Barova, biblioteka i hramova
Da ne kaljaju pesme i molitve
Svojom filistarskom lepotom
I sterilnom, jaLovom ‘čistotom’

Advertisements