Šta je strah? Gde mu je koren i kako ga iščupati iz tkiva života?

Možda je bolje pre toga izvesti definiciju života. Život je smrtonosna zarazna bolest koja se prenosi seksualnim putem ukoliko se ne koristi zaštita. Možda je dobro pomenuti da je najefikasnija zaštita od te zaraze odbrana od seksa.

E, sad se vratimo na temu: STRAH

Kad si mali sve ti izgleda veće nego što jeste. Bojiš se nepoznatog i neizvesnost svojim nejakim plućima kroz plač naduvavaš u strah.

Kad odrasteš shvatiš da si samo mali čovek i plašiš se izvesnosti, strah te je od svega što znaš da može da ti se dogodi. Dećji strah od neizvesnosti se pretvara u strah odraslog koji shvata da je nedorastao pred nadolažećom izvesnošću.

Strah je uvek vezan za buduće vreme koje treba nazvati pre-zent. Odlikuje ga osmi padež prezervativ: koga, čime. On nastaje usled deklinacije – što u prevodu sa Latinskog znači odrastanje, sazrevanje, a posledica svakog zrenja je (konačno) truljenje.

Nije te strah što nešto nisi naučio, već što ćeš biti pitan; nije te strah što si dobio keca, nego kako da kažeš roditeljima; čim im saopštiš strah od priznanja nestane i nastane onaj od kazne; kad dobiješ batine prestaje strah od njih i već počinješ da se plašiš što nećeš naučiti nešto sledeće…

Nije te strah što rasteš već što ćeš porasti; ne bojiš se što moraš da donosiš odluke nego što odluke imaju cenu koju ćeš morati da platiš; nije te strah što roditelja više neće biti, nego šta će onda biti s tobom; ne bojiš se što si loš čovek nego da nećeš uspeti da produžiš vrstu; ne bojiš se ti života već se život boji u tebi; ne plaši te činjenica da  ovo što živiš i nije život, plaši te da li posle toga ima života…

Nije te strah što si nekog zavoleo, nego hoće li i on tebe; nije te strah što te je zavoleo, nego koliko je iskreno i dokle će to trajati; nije te strah što zbog tvoje sumnjičavosti i samoživosti prestaje da te voli, već da će te ostaviti; nije te strah što te je ostavio, nego šta ćeš sad; nije te strah što ti se već sviđa neko drugi, nego da ne prođeš isto kao sa ovim prošlim…

Nije te strah što si ušao u posao, već hoće li se isplatiti; nije te strah što si zaradio, već kako da to zadržiš i umnožiš; nije te strah što si se  obogatio, već kako da opstaneš kao takav; nije te strah od Boga, već od onih koji te okružuju; nije te strah što si propao i poslovno, već kako ćeš bez svega što si imao i na šta si (gle čuda) navikao…

Ne plaši te što živiš nezdravo, već što bi se mogao razboleti; nije te strah što si se razboleo, već od predstojeće operacije; ne bojiš se što su te operisali, već hoćeš li se oporaviti; nije te strah što su rezultati loši, već što ćeš umreti; a ne bi te to plašilo da postoji bar jedan svedok da to nije strašno kao što se misli…

Tebe je ustvari strah da će se završiti život i da nećeš nikad više imati čega da se plašiš.

Stoga, ne brini se, sve čega se plašiš desiće se…

Sve je to samo zent pre-zenta

I kad prođe više neće biti ni strašno ni važno.

ironije-xl-rimom-protivu-grrdoba

Advertisements