Iseći ću pesmom vene

Za prokockano poverenje

Gle-dajući neve(r)ne

Pustiti sUmornu jesen

Da k(r)išom isteče iz mene

 

Mnogi su te držali u šaci

Ja ko malo vode na dlanu

Svi te držaše na oku kao metu

Ja u srcu kao blago-stanje

Lako je odanog (pr)odati

Ajd’  sad osujeti sujetu

Ojačanjem pobedi očajanje

 

Voleh da te nasmejem mojim-tvojim osmehom

Onim mojim koji si koristila za svoju-našu sreću

Ipak se okreće u korist naše štete

Zakonima ove planete

Sve će svršiti u cveću

Dok sveća dogoreva grehom

Nad onima koji se više ne sreću

 

 

 

Ja imam maštu

Da popunim što nemam

I  sMisao za hUmor jezivi

Da podnesem što imam

Vladam inim veštinama

Od kojih se ne živi

 

Da sam ja ti

Voleo bih mene

Ali nisam pa ne volim ni sebe

Zato –  sečem pesmom vene

Puštam da jesen do smrti

Kišom isteče iz mene

11024212_10206306186562109_9047906186975237744_n

Advertisements