Nedavno sam video objavu:”Deco, budite fini prema drugarima koji pišu ‘neznam’ i ‘nesmem’ jer će vam kad-tad biti šefovi i direktori”.

Meni to nije smešno: deco, zajebavajte ih dok ne postanu moćni, a naročito kad to budu, jer oni mogu da budu moćni samo dok je onih koji ćute i trpe gore od sebe.

Ne gledajte one starije koji su to dozvolili.


Neću da budem Švabo u vašem horor filmu

Neću da budem udarnik (ma koliko me udarali) vašeg svetskog poretka

Neću da budem rob

Ne zato što mi je teško da radim

Već zato što ne umem da ne mislim

A svako misleći za v(l)as(t) je opasnost

I kažnjava se izolacijom. 

Ne dozvoljavam da me jebete u mozak – to mi je jedino ostalo

Jebite telo, ionako mi se otelo – dupe bi dalo da bi preživelo

Ono radi protiv mene – za vas

Ne da mi da razmišljam

Krklja crevima I trese jezom na svaku pomisao misli

I dok stud i glad iznutra rije

Svi slušamo oči – one su najg(l)adnije

Ja sam samo iluzija tako jako pritešnjena između sna i stvarnosti

Da sam lažno ubeđen u svoje bolno postojanje.

Duh koji hoda sa sekiranjem.

zagor akvarel

Zagor šerpe koja je zaboravila kako je imati išta u sebi

Žagor creva istinski gladnih – onih  ponosnih do neba

Da bi gmizali po zemlji za vaše mrvice hleba

Zalutali gospodar šuma svog uma

Koji više nema protiv koga ali nema ni s kim.

Ja sam sam na kvadrat na svom kvadratu bivstvovanja.

Duh iz boce eks-i-ranog života ispijenog u trajanju jednog daha.

Baš čeličak i zli jeziČak na dobra i zla vagi

Udavljeni neven u punoj snazi u vazi

Kontra svemu što od jeste pravi kobajagi

Kari(ki)rani kafanski stolnjak prerađen od kilta

na kome se drži zlatasta vagina za pikavce – ispod kinta

Ja sam metafora obolela od protivurečnosti

paradoksalno pleonazmična i ooksiMoronjena…

Digresija na put za regresiju.

Ja sam mnogo toga bez čega se može

U svetu gde se množe i glože.

Znak uzvika iza šaputanja tamo njemu

Znak pitanja na svemu

Sve u svemu: ništa sam ni u čemu.

Advertisements