ironijexl

„Зашто сам ја теби толико драга?“,  pitaš pošto(m) potom.
Svaka dragost koja ima definiciju gubi svoju suštinu. Ne znam, pojaviš se, nadovežeš na moju misao i neretko je dopuniš detaljima koji su joj bili izvesnost u prespektivi, samo što bi tad bila usamljena u svojoj celovitosti…
To je samo deo, malo li je od te sve jednostavne neobjašnjivosti? – odgovaram.
U međuvremenu stavljam džezvu na šporet dok mi se u glavi na tihoj vatri kuvaju nesređeni stihovi o tebi i zabunom umesto šećera u vodu sipam metafore o tome kako si ti jedini prirodni zaslađivač života.

Kad  dostignu vrenje zakuvavam zvezdanim prahom sa tvojih reči padalica na moju pamet.

Posle, sr(i)čući misao, otkrijem dve zaboravljene kocke šećera u ruci i potpuno sam zbunjen od čega je tako slatka. Osećam da nešto u njoj ne-dosta-je a ne mogu da se setim šta. Ima nekako kus ukus.
I ti onda kažeš:…

View original post 178 more words

Advertisements