ironijexl

S-LIKA BEZ-BROJA

Nervozno vezujem ono što znam i na neviđeno: pertle, dok mi ona vezuje ono što ne umem: kravatu. Sedim – kleči, dodirujemo se pogledom I dahom.

-Frka mi je, kako ću…?

-Lako, kako samo ti umeš: rasturićeš ih. Samo ne skidaj sako nipošto, leđa na košulji sam ispeglala kao nogama.

-A šta ako ne uspem? – istrajavaju moje bojazni.

-Čekaću te i voleti i dalje, ako će ti to biti neka uteha – kaže kroz osmeh I odmah mi njim zapečati sledeće pitanje na usnama.

Silazim skoro bezbrižno niz stepenice sa velikim saznanjem: lako je otići tamo gde moraš kad možeš da se vratiš gde voliš. Tom kuglom izvesnosti u grudima možeš srušiti sve čunjeve neizvesnosti na kraju staze kojom si krenuo.

SLIKA 1

Dok okončava ‘zimskog leptira’ i moje misli pletu milje, imena dugačkog koliko i one same:”Bože, lepa li je s kosom vezanom u rep, sa…

View original post 256 more words

Advertisements