Već dugo čkiljim ne bih li video dobro u ljudima.
Dobio sam bore koje idu bOčno od očiju, presecaju slepoočnice.
Nazvao sam ih kanali za nasuznjavanje ušiju – ne libim se da vam kažem zašto.
Ponekad legnem na leđa, gledam u nebo, razmišljam o stvarima iz prve rečenice i punim uši suzama.
Kad me prođe izračunam zapreminu tuge mojih ušnih školjki i bude mi lakše iako je podjednako teško kao i pre.
Jer posle kiše dođe duga, a posle očajavanja ostane kao olakšanje samo tuga kao predznak ojačavanja.

Advertisements