U jednačini 1+1=2, mene ne interesuju 1, 1 i 2. Ne zadubljujem se u činjenice, već u odnose među njima.

U iskazu: ja te volim mnogo – ‘ja’, ‘te’ i ‘mnogo’ bili bi 1,1 i 2. Međutim, ako bismo ‘ja’ i ‘te’ i mogli da smestimo u jedinke (nas), ‘mnogo’ je neizračunljivo i neuračunljivo, jer ljubav koja se da izračunati samim tim postaje ljubav iz računa, a ja te volim džabe i nemerljivo.

Toliko da svoju inteligenciju pokušavam da izdignem bar do neke vrste genijalnosti jer ljubav prosečnog uma prema tebi  smatram nedostojnom.

I ne laskam ja tebi kad to kažem, već sebi – jer sam se izborio za pravo da me saslušaš.

Ni reči ne mogu opisati koliko te volim ali su bliže tome, a mogu bar objasniti zašto ne volim ma-tematiku.

P.S. I dobro bi ti, kao ukras, posle imena stajalo moje ime pre- zime.

A kad zagudi možeš ga obuti da ne spavaš sama, već sa čarapama.

Carape2

Advertisements