Jako je važno znati da se napravi razlika između neznanja i gluposti.

Neznanje je svest o sebi, ono je izlečivo, glupost je ohola i zla, ona ne da nije svesna sebe, već sebe vidi kao viši kvalitet u odnosu na drugog.

Možete čuti da neko priznaje da nešto ne zna, ali nikad nećete čuti da neko priznaje da je glup.

Glupost negiranjem svog postojanja nameće sebe kao svoj etalon.
Onaj ko negira svoje neznanje kroči ka gluposti – pokušava da maskira neznanje, laže, podmeće… Sve mu je lakše osim da prizna neznanje i tako sebe ukopava u živo blato gluposti.

Glupost se ne zadovoljava svojim postojanjem, ona u svojoj izokrenutoj percepciji i ubeđenju u svoju važnost teži agresivnom eksponiranju i nametanju.
Glupost ne doživljava sebe kao problem, već one koji se sa njom ne slažu i zato posledice te pošasti ne snose njeni nosioci već okolina.

 

Stoga – ako u nešto niste sigurni, ćutite, jer mnogo se više gluposti može prećutati nego što se mudrosti može izgovoriti.
Bolje je ćutati i biti smatran glupim nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju u to.

Što rekoše stari Latini: da si nastavio da ćutiš bio bi smatran filozofom.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements