Razmišljam šta da kažem u svoju odbranu iako me još ni za šta nisi optužila osim da ne želim da te vidim i bar zagrlim.
Hej, pa otkad te ugledah ja ništa drugo i ne vidim, otkad sam te čuo, sve, pa i ono što o tvojim tajnama ne govori – tvojim glasom ćuti.
Otkad si se pojavila saznao sam o čemu sam sanja(ri)o.
Pre toga, budan, ja sam ronio krv za tobom,
I kako ne umem ni da plačem kao svi normalni ljudi, prskao sam kao pištolj na krv.
Više sam krvi iskapao nego što se tebi celog života u redovnim mesečnim ciklusima odlila.
I više sam puta umro nego što si se ti puta bez mene porodila.
Kad sam te ugledao saznao sam koga sam sanjao.
Od otelovljenja snova postala oduševljenje mojih nesanica.
U tvojim je rukama odgovor hoće li biti ostvarenja.
Ničega me nije strah, u najgorem slučaju možeš odneti ‘samo’ sebe, ljubav prema tebi i ja ćemo samovati za-dovoljno u paru.
Voleo bih da sam labud i da si jedina žen(k)a koju sam ikada voleo, ali ipak sam samo čovek a ti si samo zakasnila – moraćeš da izdržiš to što si poslednja koju ću u životu voleti.
Ako želiš… da izdržavaš…

da-joj-nisam-vide

Advertisements