Prosto je neverovatno koliko nesebično volimo sebe uprkos svemu što znamo o sebi. Da preziremo druge i podsmevamo im se potrebno nam je neuporedivo manje podataka i razloga.

Mi zaista možemo voleti samo svoje, ili preciznije – sebe. Možemo živeti sa nekim samo ako je naše najpre MOJE. MOJA kuća, MOJA firma, MOJA zemlja…
Ti (više) nisi svoj čovek već MOJA žena, vi niste vlastite ličnosti već MOJA deca…
Više volimo i neki ispad u kinetici leve pretkomore, bolest svoga srca – nego što volimo tuđe.
Njegovo iskreno možemo zavoleti tek ako nam ga presade jer će tad biti (samo) MOJE.

Advertisements