Lepota je zaista u oku posmatrača.
Ja svoju gajim stalnim gledanjem tebe
I kad god mi neko kaže da imam lepe oči
Meni srce ponosom poskoči
Toliko te ima u mojim očima

Kad ispustim dah u staklo koje me deli od stvarnosti,
u oblačku koji mi zamagli perspektivu očima
pojavi se tvoje ime ispisano tvojim rukopisom 

I misao mi se sa tvojom ukrsti
eto, toliko te u mojoj duši ima.

Jer, htela ili ne:
Ti i ja smo kao dva kraja jedne bat-i-ne
Kao voljenje i poverenje:
Ti kao voljenje koje može bez poverenja
I ja kao poverenje koje bez voljenja ne
Iako nismo za-jedno
Deo smo iste celineI tako, kroz zaustavljen dah
i kroz slova tvog imena (samo tako ima i mene)
gledam menu noći za dan – (s)hvatam taj mah…

A kad oblak ne-stane kao čarolija,
iskezi mi se opet grimasa mog ja:
lik sam-oće kao sam svoje siroče…
I tad si zavapim u-lice:
”Ne, dosta je! Tako mi nedostaje…”,
dok stvarnost nameće svoje isti-ne kao moje.

G5sYdV1429095842

Advertisements