Logika materijalizma je paradoksalna i besmislena. Sastoji se u groznici sticanja i agoniji čuvanja stečenog. Zadovoljstvo u uživanju tog ‘dobra’ se izgubi u međuprostoru, u interegnuumu te dve bolesti.
Materijalisti čak koriste plastičan termin, metaforu koja savršeno opisuje pravu prirodu te pošasti:“Ostvariti se“. U njegovoj pozadini se jasno sluti formula: preobraziti se od bića u stvar.
To je merilo materijalističkog pristupa: pretvoriti se u robu i robovati joj (čitaj:se(je)bi). Cenjen si samo po tome u kakvu si šarenu lažu upakovan i vrediš onoliko za koliko se dobara kvantitativno možeš zameniti, postaješ prosto sredstvo transakcije.
Znam da nije uputno talasati po mrtvom moru, narušavati skorenu žabokrečinu potrošačke logike čija je čaRobna formula: KUPUJMO NOVCEM KOJI (ustvari) NEMAMO STVARI KOJE NAM (zaista) NISU POTREBNE DA BISMO SE SVIDELI ONIMA KOJE (uopšte) NE VOLIMO.
Ja sam odbolovao život pokušavajući da dam sve od sebe, u naivnom ubeđenju da je to nekome zaista bilo potrebno. I svi su uzimali samo ono što sam mogao, nikog nije interesovalo ono što jesam. Ispadalo je da tako potkupljujem onim što mi ne treba za ono što mi ne mogu uzvratiti.

Otkrio sam poentu sasvim slučajno, brijajući se otkrio sam u ogledalu da brijem nepostojeće lice. Dok su se svi otimali da steknu i drugo lice ja sam od svog uspeo da sačuvam samo obraz.
Tad sam shvatio formulu svoje propasti: nikad nisam umeo mnogo da zaradim, a kasno sam naučio da se štedim. I sad – šta je tu je
Sad sam odlučio da više ne marim da išta moram, čisto da vidim da li i-kome trebam kad osim sebe nemam šta drugo da dam.
Surovom paradoksu materijalizma sučeljavam svoj logički paradoks postojanja. Postao sam večiti putnik mesta. kRužim sobom oko zemlje mestimi(sti)čno, večitom putanjom od dovratka do povratka…
Držim se za (vas)duh ko pijan plota, ne bi li se ovaplotio.
Sve ide po planu, samo ja na drugu stranu.

I usput samUmujem i zapisujem…
Možete me pre-poznati po tome što čak i pišem uz vetar.

RuWJOx1427967949

Advertisements