Mnogo puta sam čuo da je ljubav prestala, da neko nekog ne voli više itd. Pa kako bre može da prestane? Ljubav koje više nema nikad zaista nije ni postojala.

Svako od nas je, nažalost, višom silom ostao bez nekog svog. I je li ljubav I osećanje prema njemu prestalo? Naravno da nije. Bol nikad ne prestaje, samo se nauči da se živi sa njom. Prođu I decenije a čujete ljude kako svaki dan pomisle na tog nekog. To je ljubav.

Štošta mi trpamo u ljubav: I zablude, I umišljaje, I interese, I liniju manjeg otpora, I sredstvo za produžetak vrste…

A zaista volimo samo sebe. Odavno sam napisao da je prosto dirljivo koliko volimo sebe uprkos svemu što o sebi znamo; da bismo druge prezirali, podsmevali se I sažaljevali ih, potrebno nam je mnogo manje podataka.

Ulazimo u veze da bi nama bilo lepo, da popravimo svoj društveni i materijalni status, da dobijemo svoje potomstvo… Održavamo ih samo dok mi dominiramo ili dok vidimo svoju korist.

Koliko sam samo puta čuo da neko u prisustvu bračnog druga kaže ‘moja deca’.

A ne volimo zaista ni decu, da ih iskreno volimo voleli bi svu a ne samo svoju. To nekritičko odučevljavanje njihovom lepotom, inteligencijom, dobrotom, darovitošću, duhovitošću itd. je inicirano time što mislimo, a neretki I kažu: ‘isto ja’. Ne volimo mi ni jih, već sebe u njima, to neko  ‘sebe’ koje će nadživeti nas I kroz koje ćemo nastaviti da postojimo u nekoj budućnosti.

Bolje (naravno figurativno rečeno) udaviti dete u kolevci nego gajiti svoja sebična očekivanja.

Zašto ljubav prestaje? Prestajete li sebe da volite kada više niste zadovoljni svojim izgledom? Počinjete li sebe da mrzite kad beda zakuca na vrata? Verujete li u tuđe priče kad čujete nešto loše, ili neke laži o sebi? Napuštate li sebe kad samog sebe varate I lažete?

Ne, naprotiv, grozničavo se držite sebe i pokušavate da izađete iz tih situacija. Pa čak I ako ne uspete, ako završite kao bedni, usamljeni, nezadovoljni I bolesni, plašite se smrti.

A šta je smrt nego rastanak os sebe – samo to nas plaši.

*********************************12809675_523578014470696_7169592084633457622_n

Sve ovo napisao sam inspirisan pročitavši negde sledeći status:

„Šta ako su vas slagali da se od ljubavi ne živi? Meni je mater jednom rekla da se od ljubavi živi, a od para preživljava. Ja njoj verujem. Zato što nigde toliko ljubavi nisam videla kao u stanovima od 30 kvadrata i bolesničkim posteljama.

Šta ako su vas slagali da prestane vremenom, da ćeš joj se „smejati jednog dana i zaboraviti je? Nijedna naša mlada ruka ne drži čvrsto onu drugu kao što se drže dve staračke. Šta ako su vas slagali da bi trebalo da nađete sebi ravnog? Meni nisu uspeli slagati tako nešto, jer nikad nisam videla toliko prkosa i borbe, kao u ljubavima koje su komšije i strine osuđivali sa prozora.

Kao da su one merilo vaših života. Što ako su vas slagali da ljubav mora nositi vašu naciju i veru? U novinama i pričama su propali, a ja sam na svoje oči viđala one najveće ljubavi, najlepšu decu, najviše odricanja i žrtve baš kod takvih. I da, oni su sretni. Daleko od svih koji su ih se zbog njihove ljubavi odrekli. I onih kojima je njihova mešana ljubav propala, baš kako bi propala i da nije bila mešana.

Što ako su vas slagali da morate do 25-te? Do 35-te? Do 40-te, jer je krajnje vreme? Mene nisu uspeli, jer niko mi nije tako stvarno i realno pričao o ljubavi kao ona koja je svoju pronašla sa 50. I sada mu trči u zagrljaj kao devojčica od 15 godina. Šta ako vam sve vreme lažu? Šta ako vas sve vreme pokušavaju da uvere da je ljubav ono što su oni nekad imali, i sad više nemaju jer prestane ‘kada sirotinja uđe na vrata’, ‘kada dođu deca’, ‘kad treba vratiti kredit’, ‘kada ga izobliči bolest’, ‘kad više ne može da spava s tobom tri puta dnevno’.

Nemojte verovati ni meni. Verujte samo sebi. Držite svoju ljubav čvrsto; rukama, nogama, noktima. Jer ona neće prestati, nego će ojačati, baš kad dođu deca. Baš kad sirotinja uđe na vrata. Baš kad bude trebalo vratiti kredit. Baš kada on bude bolestan. Baš kada ne bude mogao spavati s tobom tri puta dnevno.

I možda niste svi napravljeni u ljubavi, ali pravite novu decu u ljubavi. Ili ih nemojte praviti. Nekim ljubavima ona nisu ni potrebna. Samo nemojte dozvoliti da vam lažu. Drugi nam se mešaju u plate, školovanje, posao, zdravlje, oblačenje, prehranu, utiču na polovinu našeg života jer je svet takav. Ali svoju ljubav nikome ne dajte. Jer je to najviše što ćete postići u životu.

Je*eš ti platu od deset hiljada ako ćeš na kraju dana ući u prazan stan s kesama najnovije odeće koju nema ko da skine. I sve pare ovog sveta, ako ih nemaš s kime podeliti. Jer, od ljubavi se živi. Od para se preživljava, i s parama se iživljava.“

 

Advertisements