Knjiga te uči (ali samo ona koja nije tvoja), pas sluša (ali samo tvoj): prema svom karakteru određuješ ko ti je bolji prijatelj.
Savremeni čovek je zastrašujuće zatupljen i nesrećan, svako pokušava da ostavi utisak kako je upravo on najpametniji, najbolji, najsposobniji, a duboko u sebi i osami se suočava sa svojim kompleksima svešću o svojoj beznačajnosti…

Pa ipak, kad bi sve pameti sveta izneli na jedan bazar svako bi se opet za svoju uhvatio – dotle je došlo. A Lao Ce je lepo rekao: volovi su dobri dok vuku kola, opasno je kad poveruju da znaju put.
Moja je teorija da sve ide po planu samo što ga nećemo saznati dok ne bude kasno.
Vratimo se na početak i temu prijateljstva. Nikad nije bilo više informacija i nikad manje znanja – jer znanje je sposobnost formulisanja informacija, razmišljanje o njihovom odnosu i kanalisanje ka upotrebnoj vrednosti.
Čovek je izgubio sposobnost da uči, čita, da sluša, razume i oseti biće pored sebe. Zašto bih pustio drugog da živi kad treba ja da se iživim, zašto bih slušao kad mogu ja da trtljam, zašto bih čitao kad mogu ja da pišem. Ja hoću sve i hoću sad…
I zato je sve više ljudi otuđenih od sebe i drugih, sa sve manje ljubavi u sebi, koji imaju pse, i nikad više ljudi sa manje znanja koji hoće svoju knjigu.
I dok psi i dalje slušaju, više se skoro niko (čast i duboko poštovanje izuzecima) ne udubljuje u čitanje i razumevanje onoga što nije on napisao, Čak i to što se pročita svodi se na nivo informacije i odmeravanje sujete.
Ja hoću da volim, slušam, čitam ono što me interesuje i pišem kad mislim da imam šta da saopštim. Moj san nije da izdam knjigu već da ne izdam svoje snove o kojima pišem i koji me čine živim.
Sve ide po planu…

12592657_444735032385283_1520735601656882977_n

Advertisements