(iz moje nepostojeće zbirke ‘Moje seobe gradom kradom’)

 

Popnem se katkad
Na Crveni krst*
Razapnem se sećanjima
I osetim bogovski
Sednem na ćošak
Zapalim cigaretu
Zurim u svoja stopala
Prisećam se onog doba
Kad su stajala u broj 23
I nisu znala šta ih čeka
I tad kažem sebi u bradu:
Ostao si dete u vremenu
Koje te je pregazilo…
A stvari oko mene i dalje prolaze
Neke i u ljudskom obličju
Ne mareći da je ‘nekad’ bilo

I mirno s predanim nemarom
Moje tragove i mene gaze
I popločavaju staze zaboravom
*********************
Crveni (Vozarev) krst – deo beograda poznat po tome što se samo jednom u njemu odrasta (prim. aut.)
BI$

Advertisements